Дофен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Дофен (вишезначна одредница).
Грб дофена Француске

Дофен од Француске (фр. Dauphin de France), тачније, Дофен од Вијена (фр. Dauphin de Viennois) (на српском, делфин), била је титула која се давала престолонаследницима француског престола од 1350. до 1791. и од 1824. до 1830.

Грб грофа од Вијене

Ги VIII, гроф од Вијена, имао је делфина на свом грбу по коме је добио надимак Дофен то јест, Делфин. Титула дофена од Вијена је била наследна у његовој породици до 1349. године, када је Умбер II продао свој посед Дофен (шп. Dauphiné) краљу Филипу VI, под условом да наследник Француске преузме титулу дофина. Престолонаследникова супруга се називала дофина (фр. Dauphine).

Грб Франсоа II, као дофена Француске и краља Шкотске

Први француски принц који је понео титулу дофена је био Шарл V. Титула је отприлике исто што и титула принца од Велса у Уједињеном Краљевству или принца од Астурије у Шпанији. Дофен од Француске на свом грбу уједињује грб Дофена - делфине - и француске љиљане. Уколико је дофен такође престолонаследник неког другог престола, грбу се додају одговарајуће обележја, као што је на пример, грб Франсоа, сина Франсоа I који је био такође и војвода од Бретање; или Франсоа II, који док је био дофен, такође био и краљ Шкотске путем брака.

Дофен је у почетку био лично владао Дофеном, који је правно припадао Светом римском царству. Дозволивши управу провинције француским престолонаследницима, цареви Светог римског царства су поставили услов да провинција не може никада постати део Француске. Због тога Дофен је пролазио кроз бурне периоде анархије у 14. и 15. веку, обзиром да су дофени обично били малолетни, или заузети другим стварима.

Провинција Дофен је коначно постала део Француске под Лујем XI. Док је био делфин, одбио је послушност свом оцу, Шарлу VII, и остао дуже у Дофену него што му је то отац одредио, и водио је политику која је била повољнија за сам Дофен него за Француску. На пример, оженио се Шарлотом од Савоје против воље свог оца. Савоја је била традиционални савезник Дофена, и Луј је желео да потврди тај савез и тиме избаци пљачкаше из провнције. Луја су 1456. године избацили Шарлови војници из Дофена, а у провинцији је опет завладало безвлашће. Након ступања на престо 1461, Луј је припојио Дофен Француској.

За разлику од енглеске титуле принца од Велса која се додељује и дан данас вољом монарха и није аутоматско право по рођењу, титула дофена је више налик на шпанску титулу принца од Астурије јер се додељује аутоматски по рођењу у дирекнтој наследној линији сукцесије краљева Француске који аутоматски постаје краљ по смрти претходног монарха.

Титула је укинута Уставом из 1791. године, када је Француска постала уставна монархија. Престолонаследник (тада дофен Луј-Шарл) је постао Краљевски принц. Титула је рестаурирана под Бурбонском рестаурацијом Луја XVIII, иако није било новог дофена све до његове смрти. Када је на престо ступио његов брат, Шарл X, а његов син, Луј-Антоан, војвода од Ангулеме, аутоматски је постао дофен Француске. Међутим, с падом Бурбонске династије, титула је опет престала да се користи, а престолонаследници су се опет звали краљевским принчевима. Након смрти Анрија V од Француске, Карлос, војвода од Мадрида, наследник легитимистичког претендента на француски престо, и претендента на шпански престо, Хуана од Бурбона и Браганзе, војводе од Монтисона, користио је ову титулу као сви други шпански претенденти од тада.

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дофен