Доњи град (Сребреница)

С Википедије, слободне енциклопедије
Доњи град у Сребреници
Srebrenica Stari Grad.JPG
Стари град у Сребреници.
Опште информације
МестоСребреница
Ентитет Република Српска
Држава Босна и Херцеговина
Координате44° 06′ 08″ СГШ; 19° 18′ 02″ ИГД / 44.102356° СГШ; 19.300582° ИГД / 44.102356; 19.300582
Доњи град на мапи Босне и Херцеговине
Доњи град
Доњи град
Доњи град на мапи Босне и Херцеговине
Врста споменикаНационални споменик
Тип културног добраИсторијско подручје

Доњи град у Сребреници представља историјско подручје и национални споменик Босне и Херцеговине. Чине га остаци артиљеријског утврђења из периода владавине Османлија. Пре изградње утврђења, на највишем платоу у Сребреници, постојала је тврђава Сребреник или „Стари град“. Нешто ниже од њега у османском добу саграђено је ново утврђење познато као Доњи град или Бедем град. Међутим због запуштености и руинирања прве тврђаве, у новије време, код локалног становништва је Доњи град попримио име Стари град. Назив Стари град се често помиње у контексту који подразумева остатке обе тврђаве.

Опис добра[уреди | уреди извор]

Не постоје прецизни детаљи о периоду градње Доњег града. Након пада Краљевине Босне под османску власт 1463. године, Османлије су значајно оштетили средњовековну тврђаву. За време владавине Бајазита II тврђава је делимично обновљена и стављена у поновну функцију. Познати отомански путописац Евлија Челебија је године 1660. забележио податке о сребреничком утврђењу петоугаоне основе. Иако се првобитно сматрало да је реч о опису Доњег града, детаљним проучавањем путописа утврђено је да је Челебија описивао старо утврђење а не ново.[1] Верује се да је Доњи град настао крајем 17. века. Тек по подацима пописа из 1833. године помиње се јасно постојање Доњег и Горњег града. Док су се у Горњем граду махом налазило складиште хране, у Доњем граду доминирали су оружје и муниција.[2]

Доњи град саграђен је као топничка тврђава четвороуглог облика. Налази се на претежно равничарском платоу изнад града Сребренице. Оријентисана је у смеру север – југ и заузима површину од око 12400 метара квадратних. Дугачка је 165 метара а и широка између 60 и 80 метара. У најширем делу тврђаве налазио се казамат. Тврђава је имала три куле и бедем који је са спољне стране достизао висину и до пет метара. Непосредно надомак Доњег града налази се Бијела џамија, позната и као Скендерова џамија, која са тврђавом чини посебну историјску целину. За џамију се верује да је настала или на остацима дубровачке цркве св. Николе, подигнуте у 14. веку или да је црква по доласку Османлија преуређена у џамију. Уз џамију налази се и старо гробље.[3]

Степен заштите[уреди | уреди извор]

У просторном плану Босне и Херцеговине до 2000. године, Доњи град заједно са џамијом се нашао на двадесетом месту на попису највреднијих урбаних целина у БиХ. Новембра 2006. године Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине прогласила је Историјско подручје – Доњи град у Сребреници националним спомеником.

На већем делу историјског подручја примењује се други степен заштите а на мањем делу први степен. Не постоји подаци о већим истраживачким или археолошким радовима на простору Доњег града. У сврху ревитализације споменика, током 2006. године, археолог мр Мирко Бабић започео је археолошка истраживања унутар бедема. Градска власт у Сребреници је, крајем децембра 2018. године,[4] најавила израду пројектног плана за реконструкцију Доњег и Горњег града како би се обогатила туристичка понуда Сребренице.[5] На већем делу површине налази се дивље растиње и земљани наноси а велики део каменог бедема је урушен и запуштен.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Сребреница: Туризам”. Архивирано из оригинала на датум 09. 12. 2019. Приступљено 09. 12. 2019. 
  2. ^ Крешевљаковић, Хамдија, Ибидем, 1952, 123-124.
  3. ^ Мујезиновић, Исмет, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, Сарајево: „Sarajevo-Publishing”, 1998, 135, 136, 137.
  4. ^ „Е Сребреница: У плану уређење Старог града Сребреница”. Архивирано из оригинала на датум 03. 08. 2020. Приступљено 09. 12. 2019. 
  5. ^ „Српска инфо: Овог прољећа уређење тврђаве Стари град”. Архивирано из оригинала на датум 09. 12. 2019. Приступљено 09. 12. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Динић, Михаило, Сребреник крај Сребренице, ГЛАС СКА 161, Београд 1934, 186-196
  • Крешевљаковић, Хамдија, "Прилози повијести босанских градова под турском управом", Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином II/1951, Сарајево, 1952.
  • Динић, Михаило, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, I део, САН, посебна издања, књ. CCXL, Одељење друштвених наука, књ. 14, Београд, 1955.
  • Ковачевић-Којић, Десанка, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1978.
  • Челеби, Евлија, Путопис, одломци о југословенским земљама, Сарајево, 1979.
  • Група аутора, Просторни план Босне и Херцеговине, фаза Б – валоризација, природне и културно-хисторијске вриједности, Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултет у Сарајеву и Урбанистички завод за Босну и Херцеговину Сарајево, Сарајево, 1980.
  • Шабановић, Хазим, Босански пашалук, Сарајево, 1982.
  • Мујезиновић, Исмет, Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, Сарајево: „Sarajevo-Publishing”, 1998.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]