Драганова награда

Драганова награда
Драганова награда
Додељује се за	књижевна награда која се додељује за најбољу путописну причу или песму ауторима старијим од шездесет година
Додељује	удружење Amity - snaga prijateljstva
Први пут додељена	2015.

Драганова награда је књижевна награда која се додељује за најбољу путописну причу или песму ауторима старијим од шездесет година. Награду је 2015. године установило удружење Амити – Снага пријатељства (Amity).^[1] Награда се додељује у пет категорија, а победнике бира комисија међу радовима приспелим на конкурс који почетком године расписују удружење Амити – Снага пријатељства и онлајн магазин Пензин.^[2] Награђени и посебно похваљени радови објављују се у штампаном зборнику, на интернету,^[3] као и на књижевним вечерима које се организују широм Србије.^[4]

О награди[уреди | уреди извор]

Драганова награда успостављена је у знак сећања на Драгана Куку, оца госпођице Бебе Куке која је, заједно са удружењем Амити – Снага пријатељства и онлајн магазином Пензин иницирала овај конкурс и његов је покровитељ. Намера је, између осталог, да се овом иницијативом допринесе промоцији активног и достојанственог старења у Србији. Награђени аутори добијају вредне поклоне, међу којима су и наградна путовања по Србији.^[2] Основни услов за учешће на конкурсу је да аутори нису млађи од 60 година, а на конкурс могу послати само један путописни рад и то онај који нису већ слали на неки од ранијих конкурса.^[3]

На први конкурс, 2015. године, пристигло је 56 радова из Србије,^[5] друге године стотинак из четири земље из региона, а треће године готово две стотине из шест земаља.^[6] Зборник победничких радова првог конкурса представљен је на књижевној вечери у Библиотеци града Београда 19. маја 2015.^[7]

Током првих 8 година на конкурс за Драганову награду пристигло је 922 разне путописnе приче и песме, не само из Србије, већ и свих република некадашње Југославије, као и из дијаспоре, од Грчке, Немачке и Швајцарске, па све до Канаде и Аустралије. Најстарији аутор, тачније ауторка која је послала свој рад на један од ранијих конкурса имала је 94 године. У првих 8 зборника објављено је 217 прича и песама. Путописи су веома различити, од избора дестинација као теме, до стила, форме и жанра.^[5]

Драган и Беба Кука[уреди | уреди извор]

Драган Кука био је инжењер у некадашњој фабрици „21. мај“ у Раковици, љубитељ путовања и вољени отац. Драганову награду иницирала је његова ћерка Беба са жељом да сачува успомену на свог оца, али и да допринесе бољем животу старих. Беба Кука је, стицајем животних околности, осим у Србији живела и у Македонији, Шпанији, Финској и Кипру. Тренутно живи и ради у у Малезији.

Беба Кука својевремено је објавила књигу путописне прозе „Узбрдо брза“ који је посветила свом оцу. Управо то ју је инспирисало да успостави контакт са удружењем Amity и иницира овај конкурс. Управни одбор Удружењ је одобрио конкурс, a Беба је од прихода добијеним продајом свог путописа обезбедила финансијска средства за награде и штампање зборника. Интернет-портал Пензин обавезао се да ће објавити све пристигле приче на први конкурс, а удружење Amity понудило своју волонтерску подршку.^[6]