Древно јужно арабијско писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Древно јужно арабијско писмо
Типабџад
ЈезициГиз, Стари Јужно Арабијски
Временски период
0д 9. века п. н. е до 7 века н.е.
Породица
U+1BC0–U+10A7F

Древно јужно арабијско писмо (Стари Јужно Арабијско мс3нд; савремени арапски: المُسنَد‎ муснад) разгранато је из прото-синаитског писма у 1. веку пре нове ере. Коришћен је за писање Старих јужних арабијских језика као што су Сабејски, Катабански, Хадрамаутиски, Минејски, Хасаитиски и Гиза у Дамоту. Најстарији натписи ан овом писму датирају у 9. век п. н. е. у регији северног Црвеног мора, Еритреја.[3] Нема знакова за самогласнике, који су означени консонанти писма.

Његова зрела форма је достигнута око 500 године пре нове ере, а његова употреба је трајала до 6. века, укључујући и древне северне арапске натписе у варијантама абецеде, када је расељена по арапској абецеди. У Етиопији и Еритреји еволуирало је касније у Гиз писмо,[1][2] који је, уз додатне симболе током векова, употребљено за писање амхарског, тигрињског и тигре језика, као и других језика (укључујући разне семитске, кушитске и нило-сахарске језици).

Особине[уреди]

  • Обично се пише с десна на лево, али се такође може писати с лева на десно. Када се записују с лева на десно, ликови се prelamaju хоризонтално (погледајте слику).
  • Размак или раздвајање између речи врши се са вертикалном траком (|).
  • Знаци у речи нису повезани заједно.
  • Не примењује никакве дијакритичке ознаке (тачке, итд.), Који се у том погледу разликују од савремене арапске абецеде.

Писмо[уреди]

Примери из Сабејског писма на страни 274 књиге "Illustrirte Geschichte der Schrift" Карла Фаулманна, 1880
Примери из Сабејског писма на страни 275 књиге "Illustrirte Geschichte der Schrift" Карла Фаулманна, 1880
Писмо Уникод
назив[4]
Транскрипција ИПА Облик Одговарајућа писма
Слика Текст Феничански Гиз Хебрејски Арапски
Himjar ha.PNG 𐩠 he h /h/ Y 𐤄 ה ه
Himjar lam.PNG 𐩡 lamedh l /l/ vertical 𐤋 ל
Himjar ha2.PNG 𐩢 heth /ħ/ Y 𐤇 ח
Himjar mim.PNG 𐩣 mem m /m/ diagonal 𐤌 מ
Himjar qaf.PNG 𐩤 qoph q /q/ circle 𐤒 ק
Himjar wa.PNG 𐩥 waw w /w/ circle 𐤅 ו
Himjar shin.PNG 𐩦 shin s² (ś, š) /ɬ/ diagonal 𐤔 ש
Himjar ra.PNG 𐩧 resh r /r/ circle 𐤓 ר
Himjar ba.PNG 𐩨 beth b /b/ Π 𐤁 ב
Himjar ta2.PNG 𐩩 taw t /t/ diagonal 𐤕 ת
Himjar sin.PNG 𐩪 sat s¹ (š, s) /s/ Π 𐤎
Himjar kaf.PNG 𐩫 kaph k /k/ Π 𐤊 כ
Himjar nun.PNG 𐩬 nun n /n/ vertical 𐤍 נ
Himjar kha.PNG 𐩭 kheth /x/ Y
Himjar sad.PNG 𐩮 sadhe // circle צ ص
Himjar za.PNG 𐩯 samekh s³ (s, ś) // diagonal 𐤑 ס
Himjar fa.PNG 𐩰 fe f /f/ diagonal ف
Himjar alif.PNG 𐩱 alef ʾ /ʔ/ Π 𐤀 א
Himjar ajin.PNG 𐩲 ayn ʿ /ʕ/ circle 𐤏 ע
Himjar za2.PNG 𐩳 dhadhe /ɬˤ/ box ض
Himjar djim.PNG 𐩴 gimel g /ɡ/ vertical 𐤂 ג
Himjar dal.PNG 𐩵 daleth d /d/ diagonal 𐤃 ד
Himjar ghajn.PNG 𐩶 ghayn ġ /ɣ/ Π غ
Himjar ta1.PNG 𐩷 teth // box 𐤈 ט
Himjar tha.PNG 𐩸 zayn z /z/ diagonal 𐤆 ז
Himjar dhal.PNG 𐩹 dhaleth /ð/ box ذ
Himjar ja.PNG 𐩺 yodh y /j/ circle 𐤉 י
Himjar th.PNG 𐩻 thaw /θ/ circle
Himjar dad.PNG 𐩼 theth /θˤ/ circle ظ
Википедија, написана са Муснад словима, од лева на десно у горњем реду и десно на лијево на дну. Обратите пажњу на то како су слова огледала.

Галерија неких од натписа[уреди]

  • Фотографије из Националног музеја Јемена:
  • Фотографије из Јеменског војног музеја:

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Daniels, Peter T.; Bright, William, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press, Inc. стр. 89,98,569—570. ISBN 978-0195079937. 
  2. 2,0 2,1 Gragg 2004, стр. 431
  3. ^ Fattovich, Rodolfo, "Akkälä Guzay" in Uhlig, Siegbert, ed. Encyclopaedia Aethiopica: A-C. Wiesbaden: Otto Harrassowitz KG, (2003). стр. 169.
  4. ^ „Unicode Character Database: UnicodeData.txt”. The Unicode Standard. Приступљено 2017-09-11. 

Литература[уреди]

  • Stein, Peter (2005). „The Ancient South Arabian Minuscule Inscriptions on Wood: A New Genre of Pre-Islamic Epigraphy”. Jaarbericht van het Vooraziatisch-Egyptisch Genootschap "Ex Oriente Lux". 39: 181—199. 
  • Stein, Peter (2010). Die altsüdarabischen Minuskelinschriften auf Holzstäbchen aus der Bayerischen Staatsbibliothek in München. 
  • Beeston, A.F.L. (1962). „Arabian Sibilants”. Journal of Semitic Studies. 7 (2): 222—233. doi:10.1093/jss/7.2.222. 
  • Francaviglia Romeo, Vincenzo (2012). Il trono della regina di Saba, Artemide, Roma. стр. 149—155. .

Спољашње везе[уреди]