Државно судско вијеће

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Coat of arms of Croatia.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Хрватске

Државно судско вијеће (хрв. Državno sudbeno vijeće) јесте самостално и независно тијело које обезбјеђује самосталност и независност судске власти у Хрватској.

Састав[уреди]

Државно судско вијеће има 11 чланова. Чине га седам судија, два универзитетска професора правних наука и два саборска посланика од којих је један из редова опозиције. Чланови Вијећа из реда судија су: двојица судија Врховног суда, двојица судија жупанијског суда, двојица судија општинског суда и један судија специјализованог суда.[1] Предсједника и замјеника предсједника Вијећа бирају чланови Вијећа између себе, на вријеме од четири године, а предсједник Вијећа мора бити из реда судија.[2]

Чланови Вијећа се бирају на раздобље од четири године, с тиме да не могу бити бирани више од два пута. Изборе за чланове Вијећа из реда судија спроводи Комисија за избор чланова Вијећа, кандидатски одбори и изборни одбори. Комисија има пет чланова које именује Проширена општа сједница Врховног суда. Чланови Комисије не могу бити кандидати за Вијеће.[3]

Чланове Вијећа из реда универзитетских професора правних наука, на предлог факултетских вијећа, бирају сви професори правних факултета у Хрватској. Два члана Вијећа именује Хрватски сабор из реда својих посланика од којих је један из реда опозиције.[4]

Члан Вијећа може бити разријешен дужности прије истека времена на које је изабран: ако то сам затражи, ако буде осуђен за кривично дјело и ако трајно изгуби способност обављати своју дужност. Одлука о разрјешењу члана Вијећа доноси се већином гласова свих чланова Вијећа. Одлуку о разрјешењу члана Вијећа из реда саборских посланика и универзитетских професора доноси тијело које их је изабрало односно именовало, а за чланове Вијећа из реда судија одлуку доноси Вијеће.[5]

Дјелокруг[уреди]

У дјелокруг Државног судског вијећа спада: именовање судија, именовање и разрјешење предсједника судова, одлучивање о имунитету судија, премјештај судија, вођење дисциплинског поступка и одлучивање о дисциплинској одговорности судија, одлучивање о разрјешењу судија, судјеловање у оспособљавању и усавршавању судија и судских службеника, доношење Методологије израде оцјене судија, вођење личних књига судија и вођење и контрола имовинских картица судија.[6] Вијеће одлучује на сједници и доноси одлуке већином гласова свих чланова Вијећа ако законом није другачије прописано. Вијеће доноси пословник о раду којим се уређују начин рада Вијећа те унутрашње устројство и начин рада секретаријата и његових служби. Доноси га већином од најмање осам гласова својих чланова.[7]

За судију може бити именовано лице које је хрватски држављанин. Слободна судијска мјеста се могу попуњавати само у складу са планом. Министарство правде најкасније до краја календарске године доноси за сљедеће двије године план попуњавања слободних судијских мјеста у свим судовима и доставља га предсједнику Врховног суда Републике Хрватске и предсједнику Државног судског вијећа. Оглас о слободним судијским мјестима објављује Вијеће у „Народним новинама“, а по потреби и на други начин. Одлука о именовању судија мора бити образложена и објављује се у „Народним новинама“. Прије ступања на дужност судија даје заклетву пред предсједником Државног судског вијећа или чланом Вијећа којег он одреди.[8]

У случају укидања или преуређења суда Државно судско вијеће може премјестити судију на други суд истог степена и без његовог пристанка. Против овакве одлуке Вијећа судија има право покренути управни спор. Судија може уз свој пристанак бити привремено упућен на рад у други суд на вријеме до двије године, с тиме да се то вријеме може продужити највише још за двије године.[9]

Судија одговара за почињена дисциплинска дјела. За њих се могу изрећи сљедеће дисциплинске казне: укор, новчана казна до 1/3 плате остварене у претходном мјесецу у времену од једног до три мјесеца, затим у времену од четири до шест мјесеци, затим у времену од седам до дванаест мјесеци и разрјешење од дужности. Дисциплински поступак води Државно судско вијеће. За поједине дисциплинске поступке Вијеће може именовати посебно дисциплинско вијеће. Одлуку о дисциплинској одговорности доноси Вијеће већином гласова свих чланова.[10] Судији престаје судијска дужност ако га у складу с Уставом и законом разријеши Вијеће. Разријешиће га: ако то сам затражи; ако трајно изгуби способност обављања своје дужности; ако буде осуђен за кривично дјело које га чини недостојним обављања судијске дужности; ако у складу са законом, због почињеног тешког дисциплинског дјела, тако одлучи Вијеће; кад наврши 70 година. Одлуку о разрјешењу Вијеће доноси већином гласова свих чланова. Против одлуке о разрјешењу судија има право жалбе која одгађа извршење одлуке. Жалба се подноси Уставном суду Републике Хрватске.[11]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Члан 4. Закона о Државном судском вијећу („Народне новине“, бр. 116/10, 57/11, 130/11, 13/13, 28/13, 82/15)
  2. ^ Члан 41. Закона о Државном судском вијећу
  3. ^ Чланови 5, 6. и 7. Закона о Државном судском вијећу
  4. ^ Чланови 34. и 35. Закона о Државном судском вијећу
  5. ^ Члан 40. Закона о Државном судском вијећу
  6. ^ Члан 42. Закона о Државном судском вијећу
  7. ^ Чланови 43, 44. и 47. Закона о Државном судском вијећу
  8. ^ Чланови 51, 52, 53, 56.а и 58. Закона о Државном судском вијећу
  9. ^ Чланови 60. и 61. Закона о Државном судском вијећу
  10. ^ Чланови 62, 63. и 66. Закона о Државном судском вијећу
  11. ^ Чланови 77. и 79. Закона о Државном судском вијећу

Спољашње везе[уреди]