Душанка Ђорђевић
Душанка Ђорђевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 9. март 1945. |
| Место рођења | Краљево |
| Датум смрти | 22. мај 2017. (72 год.) |
| Место смрти | Београд |
Душанка Ђорђевић (Краљево, 9. март 1945 — Београд, 22. мај 2017) била је инжењерка архитектуре и редовна професорка Архитектонског факултета Универзитета у Београду.[1] Дипломирала је 1968. године на Архитектонском факултету у Београду, где је и магистрирала 1987. године,[2] а потом и одбранила докторску дисертацију 1991. године.[3] За редовну професорку на Архитектонском факултету у Београду је изабрана 2001. године.[4]
Професионално ангажовање[уреди | уреди извор]
Своје професионално ангажовање је започела сарађујући са атељеем Candilis-Josic-Woods из Париза, затим са бироом Bethke & Beck из Базела, а 1968. године се запослила у Грађевинском специјализованом предузећу „Изолација” у Београду, где је радила на пословима припреме и надзора на објектима и радовима које је ово предузеће изводило.[5]
Академска каријера[уреди | уреди извор]
Године 1975. се запослила на Архитектонском факултету у Београду у звању асистента приправника за предмет Грађевинске инсталације. Три године касније је изабрана за асистента, а потом 1991. и за доцента на предмету Припрема и извођење радова. Године 1996. је изабрана за ванредног професора на Архитектонском факултету у Београду за предмете Припрема и реализација архитектонских објеката и Калкулације.
Научноистраживачки и стручни рад[уреди | уреди извор]
Објавила је више десетина научних и стручних радова значајних за развој науке, у научним међународним и домаћим часописима и публикацијама. Била је учесница на научним међународним и домаћим стручним скуповима у Словенији, Хрватској и Србији, где је имала прилику да излаже своје радове.[6]
Током своје дугогодишње каријере, посебно је била посвећена развоју младих кадрова, те је као члан комисије учествовала у одбрани мастер теза и докторских дисертације својих студената,[7] затим у програму посебне наставе, као предавач на последипломској настави, а била је и организатор летње стручне праксе студената у оквиру матичног предмета Припрема и реализација архитектонских објеката. Ауторка је уџбеника Извођење радова у високоградњи.[8]
Пројекти[уреди | уреди извор]
Током своје професионалне каријере учествовала је на неколико научних и стручних пројеката, који укључују: НИП Унапређење становања (1990 - 1995), НИП Унапређење конструкцијских система у монтажној градњи стамбених, индустријских и јавних објеката (1993 - 1995), Студија о градским пијацама (1993). Током 1993. године, узела је учешће у комисији Савезног завода за стандардизацију на иновацији стандарда ЈУС У.Ц2.100. Такође, била је ангажована на изради преко 60 пројеката, елабората, давању стручних експертиза и ревизија пројеката широм Србије, али и у Русији.[4]
Лични живот[уреди | уреди извор]
Била је удата за Предрага Ђорђевића, по занимању грађевинског инжењера. Има једног сина Душана и унуке Уроша и Софију. Од раног детињства је показивала интересовање ка ручним радовима, па је у слободно време била посвећена ткању.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „РТС :: Друштво :: Времеплов (23. мај 2018)”. www.rts.rs. Приступљено 2024-03-07.
- ^ Djordjević, Dušanka (1987). Oštećenja ravnih krovova uzroci, posledice i mogućnosti saniranja: magistarski rad (Теза). Beograd: [D. Djordjević].
- ^ „CRIS”. cris.cobiss.net. Приступљено 2024-03-07.
- ^ а б Извештај Наставно-научног већа Архитектонског факултета Универзитета у Београду о избору др Душанке Ђорђевић, дипл. инж. арх. за редовног професора, (2001), доступно у библиотеци Архитектонског факултета Универзитета у Београду
- ^ „Izolacija Holding AD priredila prijem povodom 50 godina postojanja kompanije”. Gradjevinarstvo.rs (на језику: српски). 2009-12-04. Приступљено 2024-03-07.
- ^ Slovenia, IZUM – Institute of Information Science, Maribor,. „Search results as=03963 :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-07.
- ^ „Dušanka Đorđević [03963]”. bib.cobiss.net. Приступљено 2024-03-07.
- ^ Đorđević, Dušanka (2005). Izvođenje radova u visokogradnji (2. izd. изд.). Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta; Časopis "Izgradnja". ISBN 978-86-82307-12-9.
- ^ Јанковић, Дана Станковић-Снимио Милан. „Разбоји као харфе”. Politika Online. Приступљено 2024-03-07.
