Сурдук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сурдук
Surduk crkva.jpg
Православна црква у Сурдуку
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаСтара Пазова
Становништво
 — 2011.Пад 1397
 — густина65/км2
Географске карактеристике
Координате45°04′19″ СГШ; 20°19′05″ ИГД / 45.071833° СГШ; 20.318° ИГД / 45.071833; 20.318Координате: 45°04′19″ СГШ; 20°19′05″ ИГД / 45.071833° СГШ; 20.318° ИГД / 45.071833; 20.318
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина109 м
Површина34,6 км2
Сурдук на мапи Србије
Сурдук
Сурдук
Остали подаци
Поштански број22307
Позивни број022
Регистарска ознакаST

Сурдук је насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу, око 40 km северно од Београда. Према попису из 2011. било је 1397 становника.

У Сурдуку се налази Храм Светог Оца Николаја, који је подигнут 1816. године.

Име[уреди]

Сурдук је турска реч и значи провалија. Име означава провалију близу Дунава, који протиче поред села. У антици место је било познато као Rittium.

Историја[уреди]

У Сурдуку је чест пренумент српских књига био трговац Матија Вулко.[1] Млади Стефан Николајевић је 1831. слушалац стихотворења (гимназијалац).[2]

А у бечком листу "Световид", објавио је своју песму Павле Вујевић из Сурдука.[3] Вујевић је месни трговац (1843) који такође набавља књиге претплатом.[4]

Демографија[уреди]

У насељу Сурдук живи 1308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,2 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 543 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.687
1953. 1.712
1961. 1.782
1971. 1.467
1981. 1.332
1991. 1.253 1.238
2002. 1.589 1.622
2011. 1.397
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.463 92,07 %
Роми
  
61 3,83 %
Словаци
  
10 0,62 %
Хрвати
  
7 0,44 %
Црногорци
  
6 0,37 %
Мађари
  
4 0,25 %
Југословени
  
4 0,25 %
Словенци
  
2 0,12 %
Бугари
  
2 0,12 %
Русини
  
1 0,06 %
Руси
  
1 0,06 %
Бошњаци
  
1 0,06 %
непознато
  
8 0,50 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Јован Поповић Стерија: "Живот и витешка војевања славног кнеза епископа Ђорђа Кастриота Скендербега", Будим 1828.
  2. ^ "Сербска пчела", Будим 1831.
  3. ^ "Световид", Беч 24. април 1854.
  4. ^ Х.Чоке: "Златотворно село", превод, Сегедин 1843.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]