Стара Пазова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стара Пазова
Stara Pazova - Trg Zorana Đinđiđa.jpg
Трг Зорана Ђинђића у Старој Пазови
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Стара Пазова
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 18602
 — густина 377/км2
Географске карактеристике
Координате 44°59′04″ СГШ; 20°09′23″ ИГД / 44.984333° СГШ; 20.1565° ИГД / 44.984333; 20.1565Координате: 44°59′04″ СГШ; 20°09′23″ ИГД / 44.984333° СГШ; 20.1565° ИГД / 44.984333; 20.1565
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 76 м
Површина 49,4 км2
Стара Пазова на мапи Србије
Стара Пазова
Стара Пазова
Остали подаци
Поштански број 22300
Позивни број 022
Регистарска ознака ST

Стара Пазова (свк. Stará Pazova, нем. Alt-Pasua, мађ. Ópázova) је градско насеље у Србији у општини Стара Пазова у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 18602 становника.

Географија[уреди]

Стара Пазова

Стара Пазова се налази у северном делу Србије. Од главног града Србије, Београда, град је удаљен 35 км северозападно, а од главног града АП Војводине, Новог Сада, 42 км југоисточно. Два велика градска насеља, Инђија и Нова Пазова, налазе се свега 7-8 км од Старе Пазове.

Рељеф: Стара Пазова се налази у јужном делу Панонске низије, у источном делу историјске области Срем. Град у равничарском подручју, а земљиште око града је изванредне плодности. Надморска висина града је око 80 метара.

Клима у Старој Пазови је умерено континентална. Њу одликују умерене зиме, топла лета, и кишовита и умерена пролећа и јесени. Количина падавина је око 600 мм/м2.

Воде: Стара Пазова нема водотокова на свом подручју,већ ту постоје само вештачки прокопани канали. Најближа река је Дунав , 10 км удаљена од Старе Пазове,налази се у Старим Бановцима

Биљни и животињски свет је са одликама Паноније и везан је за степско растиње.

Историја[уреди]

Подручје Старе Пазове било је насељено још у доба праисторије. У доба Старог Рима било је део провинције Паноније са седиштем у оближњем Сирмијуму.

Током средњег века ово подручје је више векова било на размеђи између Византије и Угарске. Последњих векова средњег века угарска власт се учврстила у овим крајевима.

За време Османског царства (16-18. века) Пазову су населили Срби. Они су остали претежно становништво све до краја 18. века.

Словаци су се доселили у овај део Срема, тада јужни део Хабзбуршке монархије, после 1760. године по молби Словака из углавном средње Словачке који нису били католичке вере већ нове протестантске тј. евангелистичке вере. Доселили су се и због сиромаштва али и због Мађара католика, којима није пријала нова вера. Словаци су били већинско становништво у Старој Пазови до половине 20. века. Истовремено су Срби били већинско становништво у околним селима. Немци су се доселили 1791. године, на простор који је добио име Нова Пазова а тада и Стара Пазова добија своје име. Немци су се иселили после Другог светског рата.

Споменик учесницима НОБ

Најстарији запис о првој цркви потиче из 1775. године који се налази у инвентару Митрополита Јовановића сачињен 25. јануара 1775. године. Овај записник нечијом кривицом и непажњом је јако оштећен, недостају му најважнији први листови у којима пише о постанку цркве (православне) и школе а можда и за насеље и за сам постанак места. Остало је само осам листова. Из тих листова сазнајемо само намештај, изглед и уређење саме цркве. По усменом предању стара црква није била на истом месту где је садашња, већ источно од данашњег олтара. Прва црква није имала једно звоно већ два мања од 140 и 90 фунти, која нису била смештена на црквеном звонику него на звонари од балвана у североисточном углу данашње порте са школске стране. Порта је била направљена од дрвета. Црква је била покривена узбијеним рогозом.

После Другог светског рата почиње нагли развој Старе Пазове, везан за прометност положаја и близину Београда и Новог Сада. У следећи 50 година град добија обрисе правог града, гради се низ јавних здања индустријских погона, као и стамбене зграде и нова стамбена насеља. Захваљујући томе, градско становништво се утростручује у следећих пар деценија и то махом досељавањем Срба из пасивних крајева Хрватске и Босне и Херцеговине.

Последње две деценије Стара Пазова полако постаје предграђе Београда. Такође, град је једно од средишта нове индустрије у Србији, познат пре свега по малим погонима и производњи робе широке потрошње.

Демографија[уреди]

Православна црква у Старој Пазови
Католичка црква у Старој Пазови
Железничка станица у Старој Пазови

Кретање броја становника[уреди]

У насељу Стара Пазова живи 14948 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 6170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1921. 7.751
1931. 8.536
1948. 9.193
1953. 10.103
1961. 12.089
1971. 13.776
1981. 16.217
1991. 17.110 16.696
2002. 18.645 19.385
2011. 18.602
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
10.477 56,19 %
Словаци
  
5.848 31,36 %
Југословени
  
357 1,91 %
Хрвати
  
330 1,76 %
Роми
  
274 1,46 %
Црногорци
  
84 0,45 %
Македонци
  
81 0,43 %
Мађари
  
44 0,23 %
Украјинци
  
28 0,15 %
Муслимани
  
16 0,08 %
Словенци
  
12 0,06 %
Руси
  
11 0,05 %
Албанци
  
10 0,05 %
Горанци
  
9 0,04 %
Румуни
  
7 0,03 %
Немци
  
7 0,03 %
Чеси
  
4 0,02 %
Русини
  
4 0,02 %
Бугари
  
2 0,01 %
Буњевци
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
непознато
  
373 2,00 %


Привреда[уреди]

Седиште општине Стара Пазова

Развијена је пољопривреда, млинска, металска и текстилна индустрија. Посебно развијено занатство, са великим учешћем мале привреде у укупном друштвеном производу.

Образовање[уреди]

Основна школа "Бошко Палковљевић Пинки"

У Старој Пазови се налазе основне школе „Бошко Палковљевић Пинки“, „Симеон Араницки“, „Јанко Чмелик“ (словачка), гимназија „Бранко Радичевић“, Економска школа, Техничка школа и школа за посебне потребе „Антон Скала“. Школа Симеон Араницки је саграђена 2008. године.

Спорт[уреди]

Фудбалски центар ФСС у Старој Пазови

У Старој Пазови се налази модеран спортски центар ФСС — Кућа фудбала.

Градови побратими[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Медији[уреди]

Спољашње везе[уреди]