Европска банка за обнову и развој

С Википедије, слободне енциклопедије
Европска банка за обнову и развој
ТипMеђународна финансијска институција
СедиштеЛондон, EC2
Уједињено Краљевство
Кључни људиfr (председник)
Жак Атали (први председник)
Нето зарада€2,5 милијарди (2021)[1]
Актива€69,77 милијарди (2021)[1]
Акцијски капитал€20,35 милијарди (2021)[1]
Запослених3000 (2016)[2]
Вебсајтebrd.com

Европска банка за обнову и развој (енгл. European Bank for Reconstruction and Development; EBRD) основана је 15. априла 1991. године са седиштем у Лондону, у циљу олакшавања транзиције седам централно-планских привреда бивших социјалистичких република (Бугарска, Чехословачка, Мађарска, Пољска, Румунија, СССР и СФРЈ) на тржишну привреду. Највећи део њених средстава усмерава се на зајмове за приватизацију. Услов за њихово коришћење је поштовање „људских права“, развијање вишепартијске „демократије“, изградња правне државе и тржишна оријентација. Чланице EBRD су 62 земље.

Историја[уреди | уреди извор]

Смештена у Лондону, EBRD је на почетку имала за циљ да се фокусира на прелазак са централно планиране економије на тржишну економију у земљама централне и источне Европе улагањем у приватни сектор, углавном банке, индустрије и предузећа, и промовисањем политика које их фаворизују.[3] Настала је као резултат завршетка Хладног рата због посебних питања у вези са постојећим међународним системом, историјским и политичким контекстом у то време.[4] Штавише, њене земље приматељице морале су да осигурају да ће радити на „вишепартијској демократији и политичком плурализму“[5] што се сматрала као једном од главних посебности EBRD-а по чему се разликовала од других финансијских институција.[3] Прво, оно што су посебно заговарали европски политички актери као што је француски председник Митеран 1989. године, идеја о стварању ове финансијске институције која би укључивала европске земље започела је пре пада Берлинског зида. Пријем овог предлога је био ублажен у зависности од земље, на пример, наишао је на непријатељство Британаца, док су Французи били важни заговорници пројекта и утицали на процес.[4] У јануару 1990. године започели су преговори о циљевима EBRD, њеној политици кредитирања јавног и приватног сектора и укључили су све тадашње земље ЕУ, као и разне друге европске земље, неевропске земље и представнике ЕУ и Европске инвестиционе банке. Совјетски Савез је у том процесу представљала сопствена делегација и тако је учествовала у преговорима као и САД. Касније, због неслагања око политичких и економских циљева институције, укључивање Совјетског Савеза је било угрожено. Сматран као кратка рунда преговора, споразум (из разлога који се односе на ситуацију у Источној Европи и талас приватизације широм Европе) који је довео до његовог стварања потписали су 29. маја 1990. актери попут 40 држава, као и две европске организације[6] и до марта 1991. године остварени су први учинци када је банка отворена. Стварање EBRD је довело до финансирања различитих пројеката у годинама након њеног првог рада, на пример, 1992. године било је двадесет пројеката у којима је EBRD обезбедила финансирање у вредности од 2,1 милијарду ЕЦУ.[6]

Управа[уреди | уреди извор]

Подељена између свог седишта у Лондону и теренских канцеларија које се налазе на другим местима, Европска банка за реконструкцију и развој се састоји од трослојне структуре која се састоји прво од председника и особља, а затим од Одбора гувернера и коначно од Управног одбора. Структура банке се временом мењала због забринутости око конкуренције унутар институције. У ствари, почетком 90-их година постојале су две различите банкарске дивизије (с једне стране, трговачко банкарство се односило на приватни сектор, а са друге стране развојно банкарство које је углавном радило са јавним сектором). Сходно томе, дошло је до спајања два одељења у једнo, замењујући ову структуру другом, након чега се банка поделила са седам регионалних одељења за полисе и земљу.[4]

Управни одбор[уреди | уреди извор]

Представници сваке државе чланице чине овај одбор, и они имају управна овлашћења.

Управни одбор[уреди | уреди извор]

Управни одбор се састоји од 23 члана које бира Одбор гувернера. Ови чланови не могу бити у одбору гувернера. Његова функција је да усмерава опште пословање банке, а посебно:[3]

  • Одобравање буџета;
  • У складу са Управним одбором, утврђивање политика и доношење других одлука, кредита, инвестиција,...;
  • Припрема рада Управног одбора;
  • Годишње подношење ревидираних рачуна Управном одбору на одобрење.

Председник[уреди | уреди извор]

EBRD се састоји од многих чланица са правом гласа, од европских и неевропских држава до чланства у другим институцијама као што је Европска инвестициона банка, међутим, у зависности од географске локације сваке чланице, права гласа се разликују. Тачније, већинско право гласа имају европски и остали чланови кредитори. EBRD је на почетку била у власништву више од 40 чланица; 2015. године број земаља које су је поседовале био је 61; а од марта 2022. године власништво је имала 71 држава.[7]

Следећи председници су служили EBRD до данас (од марта 2022.).

Чланство[уреди | уреди извор]

Да би постала чланица банке, држава мора да задовољи захтеве EBRD статута. Ови чланови предвиђају да држава може постати држава чланица само ако је држава у Европи или неевропска чланица ММФ-а. Институције попут Европске уније и EIB такође учествују у пословању банака. Од свог оснивања, EBRD се скоро удвостручила у броју чланова.[8] Последње су приступиле банци земље које се налазе у Африци.

Јавно банкарство[уреди | уреди извор]

EBRD је јавна банка, што значи да су јавне институције као што су државе акционари у тим институцијама. Прецизније, јавне финансијске институције су веома ефикасно контролисане од стране јавних органа (више од 50%), док у институцијама са јавним учешћем, јавне власти нису већински акционари.[9] Јавне банке су биле посебно укључене у економску транзицију бивших совјетских република и земаља централне и источне Европе пошто приватне банке и други извори финансирања нису желели да инвестирају из разлога попут макроекономских потешкоћа тих земаља, као и политичких разлога везаних за неадекватну стабилност земље на пример.[10]

Однос са EIB[уреди | уреди извор]

У контексту инвестиционог банкарства Европске уније, EBRD и EIB су биле укључене у ривалство у вези са статусом „главне развојне банке ЕУ“. Највеће критике на рачун EBRD-а у овој ситуацији односе се на чињеницу да су земље које нису чланице ЕУ такође важни акционари, док је EIB у потпуности у власништву ЕУ.[11] У скорије време, још један извор ривалства био је око постајања нове „Европске банке за климу и одрживи развој (ECSDB).[12]

Јавне банке и пандемија Ковида-19[уреди | уреди извор]

У скорије време, од почетка пандемије Ковида-19, утицај и улога јавних банака су се повећали јер су постале важни актери одговора на економски опоравак.[13] Што се тиче Европске банке за обнову и развој, она је у периоду од 2020. до 2021. године финансирала 21 милијарду евра. Тачније, успостављен је њен сопствени пакет у оквиру опсега отпорности, Програма олакшице трговине и Програма подршке виталној инфраструктури итд.[14] Само у 2020. години уложила је 11 милијарди евра у оквиру 411 пројеката, што одговара порасту од 10% у односу на 2019. 72% њених инвестиција је примио приватни сектор. Штавише, због овог специфичног контекста, EBRD је неке од својих операција фокусирала на секторе осим зелених инвестиција, што значи да је фокусирала само 29% својих инвестиција у овој области (у поређењу са 46% у 2019.).[15]

Одрживост животне средине[уреди | уреди извор]

EBRD је јединствена међу развојним банкама из два разлога. Прво, то је била прва мултилатерална развојна банка која је у својој повељи имала изричит мандат за заштиту животне средине (од 1995. године),[16] и друго, по томе што неће финансирати експлоатацију термалног угља и производњу електричне енергије на угаљ због њиховог утицаја на животну средину.[17][18][19]

Година Укупна инвестиција GET инвестиција Коефицијент Извор
2016 9,4 милијарди EUR 2,9 милијарди EUR 31% [20]
2017 9,7 милијарди EUR 4,1 милијарди EUR 43% [21]
2018 9,5 милијарди EUR 3,3 милијарди EUR 36% [22]
2019 10,1 милијарди EUR 4,6 милијарди EUR 46% [23]

EBRD се обавезала, пре Париског споразума из 2015, да ће до 2020. године посветити преко 40 одсто свог финансирања зеленим инвестицијама. Овај циљ је први пут остварен 2017. године.[24] С обзиром да је Русија заправо највећи донатор Фонда за подршку NDEP за животну средину унутар банке, са укупним доприносима од 60 милиона евра. Исте 2015. године Русија је донирала 5 милиона евра.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „EBRD Financial Report 2021”. ar-ebrd.com. 11. 5. 2022. 
  2. ^ „EBRD Annual Report 2016”. ebrd.com. 10. 5. 2017. 
  3. ^ а б в Lessambo, Felix I. (2015). International financial institutions and their challenges : a global guide for future methods. New York City, NY. ISBN 978-1-137-52270-2. OCLC 919430034. 
  4. ^ а б в Barria, Lilian A.; Roper, Steven D. (2003). „Economic Transition in Latin American and Post-Communist Countries: A Comparison of Multilateral Development Banks”. International Journal of Politics, Culture, and Society (на језику: енглески). 17 (4): 619—638. ISSN 0891-4486. S2CID 154390301. doi:10.1023/B:IJPS.0000031235.74193.a4. 
  5. ^ Shields, Stuart (2015). „Shields, S. (2015). The European Bank for Reconstruction and Development and the lessons from Eastern Central Europe for Middle East/North African Transition”. Spectrum: Journal of Global Studies. 
  6. ^ а б Weber, Steven (1994). „Origins of the European Bank for Reconstruction and Development”. International Organization (на језику: енглески). 48 (1): 01—38. ISSN 0020-8183. S2CID 153997471. doi:10.1017/S0020818300000801. 
  7. ^ „EBRD: staff, structure, history”. www.ebrd.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-29. 
  8. ^ „European Bank for Reconstruction and Development (EBRD)”. 30. 1. 2020. Архивирано из оригинала на датум 25. 03. 2022. Приступљено 30. 07. 2022. 
  9. ^ Schmit, Mathias; Gheeraert, Laurent; Denuit, Thierry; Warny, Cédric (2011). Public Financial Institutions in Europe. Bruxelles: European Association of Public Banks. 
  10. ^ Hurlock, Matthew H (1994). „New approaches to economic development: the World Bank, the EBRD, and the negative pledge clause”. Harv. Int'l. LJ. 35. 
  11. ^ „Clash intensifies over EU's development banks”. Financial Times. 2019-11-25. Приступљено 2022-05-20. 
  12. ^ Gavas, Mikaela (9. 2. 2021). „The End of the Battle of the European Banks? "Status Quo Plus" Emerges as the Winner”. Center for Global Development | Ideas to Action. 
  13. ^ Bilal, Sanoussi (2021). The rise of public development banks in the European financial architecture for development. Elcano Royal Institute. 
  14. ^ „The EBRD and the coronavirus (Covid-19) pandemic”. www.ebrd.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-20. 
  15. ^ „EBRD reports record 2020 investment in response to Covid-19”. www.ebrd.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-20. 
  16. ^ „The European Bank for Reconstruction and Development: An Environmental Progress Report, Executive Summary (A CIEL Critique of EBRD's Environmental Policies) (November, 1995)”. www.ciel.org. новембар 1995. Приступљено 20. 2. 2020. 
  17. ^ „Development bank halts coal financing to combat climate change”. www.ft.com. 12. 12. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  18. ^ „EBRD puts decarbonisation at centre of new energy sector strategy”. www.ebrd.com. 12. 12. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  19. ^ „The EBRD's Energy Strategy and the switch from coal.”. www.ebrd.com. Приступљено 1. 10. 2018. 
  20. ^ „Annual Report 2016” (PDF). www.ebrd.com. Приступљено 19. 2. 2020. 
  21. ^ „Annual Review 2017” (PDF). www.ebrd.com. Приступљено 19. 2. 2020. 
  22. ^ „Annual Review 2018” (PDF). www.ebrd.com. Приступљено 19. 2. 2020. 
  23. ^ „EBRD delivers record positive impact across its regions in 2019”. www.ebrd.com. 16. 1. 2020. Приступљено 19. 2. 2020. 
  24. ^ Mahmood, M., & Orazalin, N. (2017). Green governance and sustainability reporting in Kazakhstan's oil, gas, and mining sector: Evidence from a former USSR emerging economy. Journal of cleaner Production, 164, 389-397.
  25. ^ „Russia overview”. Приступљено 20. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_банка_за_обнову_и_развој&oldid=25405246”