Македонија (Грчка)

Координате: 40° 45′ N 22° 54′ E / 40.750° СГШ; 22.900° ИГД / 40.750; 22.900
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Егејска Македонија)
Макеоднија
Μακεδονία
Традиционална регија Грчке
Застава Македоније
Застава
Сунце из Вергине
Амблем
Химна: „Славна Македонија
«Μακεδονία ξακουστή»
Македонија (плаво) у Грчкој
Македонија (плаво) у Грчкој
Координате: 40° 45′ N 22° 54′ E / 40.750° СГШ; 22.900° ИГД / 40.750; 22.900
ДржаваГрчка
Регије[1]
Успостављено1913.[2]
Административни центарСолун
Влада
 • Замјеник министраСтаврос Калафатис (el) (Нова Демократија)
Површина
 • Укупно34,177 km2 (13,196 sq mi)
Највиша надм. висина (Олимп)2,917 m (9,570 ft)
Најнижа елевација (Нови мора)0 m (0 ft)
Становништво (2017)[3]
 • Укупно2,382,857
 • Густина0,070/km2 (0,18/sq mi)
Демоним(и)Македонци
БДП (ПКМ)[4]€38,17 милијарди ($Шаблон:ToUSD милијарди)
  • Застава, Сунце из Вергиле и регионална химна су незваничне, али је њихова употреба широко распрострањена.
  • Источна Македонија је дио регије Источна Македонија и Тракија.

Македонија (грч. Μακεδονία [Makedonía]; позната и као Егејска Македонија, Беломорска Македонија, Приморска Македонија, Јужна Македонија[5] или Грчка Македонија) је историјска и географска покрајина у Грчкој, односно представља највећи део северне Грчке. Захвата највећи део области Македоније, која се простире и на територијама Северне Македоније, Бугарске и Албаније. Од петовековне турске окупације ослободила ју је грчка војска у Првом балканском рату.

Историја[уреди | уреди извор]

Антички Македонци су били стари балкански народ, који је говорио један недовољно познат језик. Њихов језик разликовао се од старогрчког[6], али сами антички Македонци су припадали хеленском културном кругу.

Политика[уреди | уреди извор]

Детаљније: Грчка

Географија[уреди | уреди извор]

Грци Македонци, су индоевропски народ, који претежно живи у Егејској/Грчкој Македонији (где чини око 98 % становништва).

Macedonia greece prefectures.png

Егејска Македонија састоји се од 13 округа (Νομός) подељених у три периферије *.

1. Округ Костур (Седиште град Костур)
2. Округ Лерин (Седиште град Лерин)
3. Округ Кожани (Седиште град Кожани)
4. Округ Гребен (Седиште град Гребен)
5. Префектура Пела (Седиште град Воден)
6. Префектура Иматија (Седиште град Бер)
7. Префектура Пијерија (Седиште град Катерини)
8. Префектура Кукуш (Седиште град Кукуш)
9. Префектура Солун (Седиште град Солун)
10. Префектура Халкидик (Седиште град Полигирос)
11. Префектура Сер (Седиште град Сер)
12. Префектура Драма (Седиште град Драма)
13. Префектура Кавала (Седиште град Кавала)
  • Света гора представља засебну црквену државу у оквиру Грчке, али географски спада у Егејску Македонију..

Карта Егејске Македоније[уреди | уреди извор]

Карта Егејске Македоније са већим градовима и главним саобраћајницама

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Π.Δ. 51/87 „Καθορισμός των Περιφερειών της Χώρας για το σχεδιασμό κ.λ.π. της Περιφερειακής Ανάπτυξης” („Determination of the Regions of the Country for the planning etc. of the development of the regions”, Efimeris tis Kyverniseos ΦΕΚ A 26/06.03.1987
  2. ^ „Macedonia”. Encyclopædia Britannica. www.britannica.com. Приступљено 27. 7. 2011. 
  3. ^ „Population: Structure indicators by NUTS 3 region”. Eurostat. Приступљено 27. 1. 2019. 
  4. ^ „Gross domestic product (GDP) at current market prices at NUTS level 3”. Eurostat. Приступљено 27. 1. 2019. 
  5. ^ Милојевић 1920, стр. 1.
  6. ^ The Cambridge ancient history: The prehistory of the Balkans, the Middle East and the Aegean Worl, Volume 3, Part 1, p. 847, John Boardman

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]