Едит Хед

С Википедије, слободне енциклопедије
Едит Хед
Едит Хед 1955. године
Датум рођења(1897-10-28)28. октобар 1897.
Место рођењаСан Бернардино
Датум смрти24. октобар 1981.(1981-10-24) (83 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД

Едит Хед (28. октобар 1897 — 24. октобар 1981) била је америчка костимографкиња која је између 1949. и 1973. освојила рекордних осам Оскара за најбољу костимографију,[1] чиме је постала најнаграђиванија жена у историји Академије. Хед се сматра једним од највећих и најутицајнијих костимографа у историји филма.

Живот и рад[уреди | уреди извор]

Костим у филму Samson and Delilah (1949), за који је добила Оскара.
Костим Грејс Кели у филму Алфреда Хичкокаs Rear Window (1954).

Рођена је и одрасла је у Калифорнији. Хед је започела своју каријеру као наставница шпанског језика, али је била заинтересована за дизајн.[2] Након студија на Chouinard Art Institute у Лос Анђелесу,[2] Хед је 1923. године ангажован као уметник скица костима у компанији Paramount Pictures.[1] Освојила је признање за свој дизајнерски заштитни знак, саронг (одевни предмет), Дороти Ламур у филму Принцеза из џунгле из 1936.[1] и постала је познато име након што је награда Оскар за најбољу костимографију креирана 1948. године. Хед се сматрала изузетним професионалцем због својих блиских радних односа са својим субјектима, са којима се опширно консултовала; ово је укључивало скоро сваку врхунску женску звезду у Холивуду.

Хед је радио у Парамаунту 44 године. Године 1967. компанија је одбила да обнови њен уговор, а Алфред Хичкок ју је позвао да се придружи Universal Pictures. Тамо је добила своју осму и последњу награду Оскара за свој рад на Жаоци 1973.[3]

Она је била позната по свом јединственом стилу рада и, за разлику од многих својих савременика, обично се опширно консултовала са звездама са којима је радила. Као резултат тога, била је омиљена међу многим водећим женским звездама 1940-их и 1950-их, као што су Џинџер Роџерсс, Бети Дејвис, Барбара Стенвик, Џејн Вајман, Рита Хејворт, Ширли Маклејн, Греј Кели, Одри Хепбернн, и Елизабет Тејлор. У ствари, Paramount Pictures је често позајмљивао Хед другим студијима на захтев њихових женских звезда.

Она се увек облачила веома једноставно, преферирајући наочаре са дебелим оквирима и конзервативна дводелна одела.[4]

Хедова је умрла 24. октобра 1981, четири дана пре свог 84. рођендана, од мијелофиброзе, неизлечиве болести коштане сржи.[4]

Звезда Едит Хед на Холивудској стази славних, коју је добила 1974. године, налази се на 6504 Холивуд булевару.[5]

Интернет претраживач Гугл обележио је 28. октобра 2013, 116. рођендан уметнице, Гугл дудл логотипом који је креирала уметница Софи Дијао.[6]

Хед је освојила осам Оскара за најбољу костимографију, више него било која друга особа, од укупно 35 номинација.[7]

Година Категорија Филм Резултат
1948 Оскар за најбољу костимографију - у боји The Emperor Waltz Номинација
1949 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм Наследница Освојено
1950 Све о Еви Освојено
Оскар за најбољу костимографију - у боји Самсон и Далила Освојено
1951 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм Место под сунцем Освојено
1952 Кери Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји Највећа представа на свету Номинација
1953 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм Празник у Риму Освојено
1954 Сабринa Освојено
1955 Тетовирана ружа Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји Држ'те лопова Номинација
1956 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм The Proud and Profane Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји Десет заповести Номинација
1957 Оскар за најбољу костимографију Смешно лице Номинација
1958 The Buccaneer Номинација
1959 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм Career Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји The Five Pennies Номинација
1960 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм The Facts of Life Освојено
Оскар за најбољу костимографију - у боји Pepe Номинација
1961 Шешир пун чуда Номинација
1962 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм Човек који је убио Либертија Валанса Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји My Geisha Номинација
1963 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм Love with the Proper Stranger Номинација
Wives and Lovers Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји A New Kind of Love Номинација
1964 Best Costume Design - Black & White A House Is Not a Home Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји What a Way to Go! Номинација
1965 Оскар за најбољу костимографију - црно-бели филм The Slender Thread Номинација
Оскар за најбољу костимографију - у боји Inside Daisy Clover Номинација
1966 The Oscar Номинација
1969 Оскар за најбољу костимографију Sweet Charity Номинација
1970 Аеродром Номинација
1973 Жаока Освојено
1975 Човек који је хтео да буде краљ Номинација
1977 Airport '77 Номинација

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Duka, John (1981-10-27). „Edith Head, Fashion Designer for the Movies, Dies”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-02-10. 
  2. ^ а б BloomB (2010-07-06). „Designing Woman: Edith Head in Hollywood”. npg.si.edu (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-10. 
  3. ^ Shenton, Mark (25. 7. 2008). „Arts Theatre Shutters; Edith Head Will Now Play the Leicester Square Theatre”. Playbill (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-10. 
  4. ^ а б Jorgensen, Jay (2010). Edith Head: The Fifty-Year Career of Hollywood's Greatest Costume Designer. Running Press. ISBN 9780762441730. Приступљено 28. 10. 2013. 
  5. ^ „Edith Head”. Hollywood Walk of Fame. Приступљено 28. 10. 2013. 
  6. ^ "Edith Head's 116th Birthday", Google Doodles
  7. ^ Williams, Rob (28. 10. 2013). „Google Doodle Celebrates Oscar Award Winning Hollywood Costume Designer Edith Head”. The Independent. independent.co.uk. Приступљено 29. 10. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едит_Хед&oldid=26692272”