Езоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Езоп (грч. Αἴσωπος, Aisōpos), познат по својим баснама, био је роб у античкој Грчкој,[тражи се извор] савременик Креза[тражи се извор] и Пизистрата.[тражи се извор] Године рођења и смрти нису познате али се сматра да је живео у шестом веку пре нове ере и да је рођен у Тракији,[тражи се извор] а умро у Делфима.[тражи се извор]

Езоп је опште познат по својим баснама у којима животиње говоре људским језиком, а које су медиј којим се читаоцу или слушаоцу преноси нека морална порука. Како су фабуле неких од басни постојале пре Езопа, неки аутори сматрају да је Езоп био само сакупљач и наратор постојећих басни.[тражи се извор]

Живот[уреди]

Неки аутори сумњају да је Езоп био живи човек, пре легендарно лице.[тражи се извор] Ипак, антички аутори који су писали о Езопу најчешће тврде да је Езоп рођен у Тракији, а био је неко време роб на острву Самос — власништво некога Иадмона, који га је ослободио робовског положаја.[тражи се извор] Сматра се такође да је био савременик песникиње Сапфо, тј. да је рођен у првим деценијама шестог века п. н. е.[тражи се извор]

У "Езоповом животу", биографији-легенди коју је написао неки Египћанин у првом веку н. е. који је говорио грчки језик, пише да је Езоп био неугледан и ружан, безвредан роб који је, поред свега, био и нем. Исти аутор пише да је египатска богиња Изида вратила дар говора Езопу у знак захвалности што је богињи помогао да пронађе неку њену изгубљену свештеницу. Изида и девет муза заштитница уметности у Грчкој су му дале дар приповедања и писања басни. Езоп је био оштроуман и маштовит, насупрот својој ружној спољашњности, због чега је био одбачен од друштва и постао власништво неког трговца робљем који га је продао јефтино чувеном филозофу Ксантосу, који је живео на острву Самос.[тражи се извор]

Иста легенда каже да је у свакој прилици Езоп знао и успевао да надмудри свога господара, што је Ксантоса принудило да да слободу Езопу. Неком приликом је изнад Самоса пролетео орао који је носио грб града Самоса, што је Езоп протумачио као знак да ће острво и град Самос напасти и освојити лидијски краљ Крез.[тражи се извор]

Зли људи Самоса су ухватили Езопа и предали га краљу Крезу.[тражи се извор] Крез је био одушевљен Езоповим баснама и, на Езопову молбу, није напао острво Самос.[тражи се извор] Боравећи код Креза Езоп је написао све своје басне и похранио их у Крезову библиотеку и вратио се на острво Самос.[тражи се извор] На острву је дочекан као спасилац острва и богато награђен.[тражи се извор] Са своје стране Езоп је на острву подигао споменик у част муза и њихове мајке Мнемозине.[тражи се извор]

Након много година проведених на Самосу, Езоп је отпутовао у Вавилон где је постао саветник тамошњег краља коме је помогао својим саветима да ојача и прошири вавилонско краљевство.[тражи се извор] У Вавилону је Езоп слављен као мудар човјек где је проживио много година.[тражи се извор] Након што се заклео вавилонском краљу да ће се вратити у Вавилон, Езоп је отпутовао у Делфе. У Делфима је пао у немилост грађана пошто је тврдио да су грађани Делфа потомци робова.[тражи се извор] Грађани Делфа су подметнули златну купу из Аполоновог храма у Езопов пртљаг и оптужили га да је он ту купу украо.[тражи се извор] Таква крађа се у Делфима кажњавала смрћу.[тражи се извор]

Делфињани су одвели Езопа на руб једне стијене одакле је требало да буде бачен у понор и тако убијен. Езоп је проклео Делфињане, бранио се да је невин, позвао музе да посвједоче његову неправедну смрт и бацио се у понор.[тражи се извор]

Езопове басне[уреди]

Aesopus moralisatus, 1485

Езопове басне су литература обичног човека — насупрот хероици и аристократизму Хомерових епова.[тражи се извор] Ове басне су део традиционалне народне мудрости пренашане усмено, са генерације на генерацију. Езопове басне одражавају гледишта одраслих људи, често су сатиричне и никад сентименталне.[тражи се извор] Служећи се ликовима и особинама животиња, Езоп је кроз своје басне извргао руглу недостојне владаре и силнике, исмејао глупост и похлепу, лењост и немар, бахатост и злобу.[тражи се извор]

Езоп је тако једном приликом испричао атињанима своју басну "Жабе које су тражиле да имају краља" када су атињани изразили незадовољство владавином њиховог владара. У овој басни су жабе, из досаде, тражиле од Зевса да им да краља. Зевс је, у бару где су живеле жабе, бацио кладу. Такав потпуно неактивни краљ није био по вољи жабама, па су од Зевса тражиле новог краља. Зевс им је дао змију која их је ловила и јела. Порука басне је била: боље је не имати владара него имати окрутног владара.[тражи се извор] Обрада ове басне, као и многих других Езопових басни, среће се код Крилова.[тражи се извор]

Прва збирка Езопових басни, за коју се уопште зна, била је она коју је још у 4. веку п. н. е. публиковао Деметрије Фалеронски и која је изгубљена у 9. веку н. е.[тражи се извор] Једну збирку басни која се заснива на Езоповим баснама је публиковао Федар у античком Риму у 1. веку н. е.[тражи се извор]

Француски песник Ла Фонтен је прерадио многе од Езопових басана, узетих из Федарове збирке. На српски је исту римску збирку басни превео Доситеј Обрадовић.[тражи се извор]

Езопове басне се приповедају широм земаљске кугле и имају неоспорно трајну литерарну вредност.[тражи се извор]

Најпознатије[тражи се извор] басне су:

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]