Ексцентрицитет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Типови ексцентрицитета

Ексцентрицитет је одступање елипсе од круга и константа карактеристична за сваку елипсу. Дели се на линеарни и нумерички ексцентрицитет.

  • Линеарни ексцентрицитет је удаљеност сваког од фокуса елипсе од центра елипсе и представља половину размака између два фокуса елипсе.
  • Нумерички ексцентрицитет се израчунава као количник линеарног ексцентрицитета и велике полуосе елипсе или по формули:
e=\sqrt{1-k\frac{b^2}{a^2}};\,\!

Уколико је ексцентрицитет (нумерички) једнак нули, дати геометријски облик је круг, уколико је ексцентрицет једнак јединици, ради се о правој. Геометријски облик чији је ексцентрицет већи од нуле и мањи од јединице је елипса.

Ексцентрицитет у астрономији[уреди]

У астрономији, ексцентрицитет (или ексцентричност) орбите је један од шест орбиталних елемената и важна особина путања небеских тела у простору: (планета око сунца, сателита око планета...).

Објекти са екцентрицитетом нула (е = 0) имају кружну путању. Овакав случај у васиони је само теоријски, јер идеално кружна путања у природи не постоји.

Ако је ексцентрицитет путање између нуле и један (0 < е < 1) ради се о елиптичној путањи. Ако је неко тело гравитационо везано за неко друго имаће елиптичну путању око центра масе система. Ексцентрицитет једнак јединици (е = 1) даје параболичну путању, али и овај случај је само идеализован. Ипак има доста тела која имају елиптичну путању са великим ексцентрицитетом који тежи јединици. Рецимо, дугопериодичне комете најчешће имају екцентрицитете е > 0.95.

Објекти са путањом ексцентрицитета изнад јединице (е > 1) имају хиперболичну путању. Односно тај објекат тада није гравитационо везан за систем у односу на који има хиперболичну путању. Рецимо, ако би неко тело пролетело поред планете Земље великом брзином, довољном да га Земља не зароби у своју орбиту, оно ће имати хиперболичну орбиту у односу на Земљу (а ако припада Сунчевом систему, имаће елиптичну путању у односу на Сунце).