Пређи на садржај

Емилио Мола

С Википедије, слободне енциклопедије
Емилио Мола
Емилио Мола
Лични подаци
Пуно имеEmilio Mola Vidal
Датум рођења(1887-07-09)9. јул 1887.
Место рођењаПласетас, Куба (као шпанска колонија)
Датум смрти3. јун 1937.(1937-06-03) (49 год.)
Место смртиАлкосеро де Мола,  Шпанија
Војна каријера
Служба1904–1932
1933–1937
ЧинГенерал
Учешће у ратовимаРифски рат
Шпански грађански рат

Емилио Мола (шп. Emilio Mola Vidal; Пласетас, 9. јул 1887Алкосеро де Мола, 3. јун 1937) је био шпански генерал, један од најзначајнијих учесника Шпанског грађанског рата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је на Куби, тадашњој шпанској колонији, као син жандармеријског капетана и Кубанке. Након пораза Шпаније у рату са САД 1898. породица је отишла у Шпанију. Емилио се школовао у Пешадијској школи у Толеду и након успешног завршетка школовања произведен је у чин поручника.

Стекао је углед током рата у Мароку (1920—1926), па је након рата добио чин генерала.

Након победе социјалиста на парламентарним изборима 1936. у Шпанији је дошло до великих немира. У међувремену Емилио Мола је почео ковати заверу против левичарске владе. Придружили су му се бројни официри међу којима и Франсиско Франко. Дан 17. јул 1936. био је одређен за пуч. Побуњеници су имали подршку Афричке војске, али не и морнарице која би пребацила војску на Пиринејско полуострво, тако да пуч није успео. Међутим побуњеници су наставили са борбом која је прерасла у Шпански грађански рат.

Шпански председник Мануел Азања је овластио Дијега Мартинеза Бариру да отпочне преговоре са пучистима. Он их је позвао да се помире нудећи Моли место министра рата, али је Мола то одбио.

Водио је војску на северу, у провинцији Навари. Био је члан хунте која је била на челу побуњеника све до 21. септембра када је одлучено да Франко буде врховни заповедник.

Погинуо је у 2. јуна 1937. када се његов авион срушио у близини градића Алкосера, који од тада по њему носи име Алкосеро де Мола. Постоји претпоставка да су иза Молине смрти стајали Франко и Нацистичка Немачка, јер се противио превеликој сарадњи са Немцима.

Остао је упамћен по изразу „пета колона”.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „fifth column”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 18. 5. 2013.