Навара

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Навара
Navarra
Nafarroa

Застава Наваре
Застава
Грб Наваре
Грб
Положај Наваре
Navarra - Mapa municipal 5 Merindades.svg
Држава Шпанија
Админ. центарПамплона
Службени језикшпански, баскијски
ПредседникУксуе Баркос
Површина10.391 km2
 — број ст.647.554
 — густина ст.62,32 ст./km2
Број посланика
(конгрес/сенат)
5/5
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Навара (шп. Comunidad Foral de Navarra; баск: Nafarroako Foru Komunitatea o Nafarroa) је једнопровинцијска аутономна шпанска покрајина на северу Иберијског полуострва. Граничи се на северу са Француском, на истоку са Арагоном, на југу са Риохом и на истоку са Баскијом.

Састоји се од 272 општине, и има 647.554 становника (2018), од којих отприлике трећина живи у главном граду Памплони. Навара је једнопокрајинална аутономна заједница.

Садашња управно-правна организација има за основу Статут аутономије из 1982, који укључује традиционални састав историјски стечених права и слобода (фуерос), призатих и шпанским Уставом из 1978.

Навара, као и друге аутономне заједнице, има свој парламент и владу. Здравство, запошљавање, образовање и социјална помоћ, заједно са изградњом станова, урбаним планирањем, политиком заштите животне средине, налазе се у надлежности аутономних институција Наваре. За разлику од других аутономних заједница (осим Баскије), Навара има и аутономију при убирању пореза, иако мора да следи неке смернице које утврђује шпанска влада.

Традиционално, Навара је била мала аграрна и слабо развијена регија. Данас је једна од богатијих аутономних заједница с друштвено-економским благостањем, захваљујући прије свега развоју индустрије и услужних делатности у Памплони, главном граду покрајине. Стопа незапослености је међу најнижима у Шпанији (7,41% 2005), а доходак по глави становника међу највишим.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија
1970.1981.1991.2001.2006.2011.2018.
466.593509.002519.277555.829601.874640.129647.554

Језици[уреди | уреди извор]

Према закону из 1986. којим је уређено говорно подручје где баскијски језик има статус службеног језика, Навара је језично подељена на три зоне: баскофону, мешовиту и хиспанофону.

У баскофоној и мешовитој зони баскијски има службени статус, заједно са шпанским, док у хиспанофоној зони нема статус службеног језика. Статус службеног језика претпоставља да, између осталог, географски називи буду исписани на баскијском, ка о и гаранцију права грађана да се служе баскијским у комуникацији са јавном управом.

Енергетска политика[уреди | уреди извор]

Навара је водећа у Европи по коришћењу еколошких извора енергије. У плану је да се до 2010. године у потпуности пређе на коришћење еколошких извора енергије. У 2006. години, 70% потребне енергије долазило је из еколошких извора[1] (34 ветроелектрана). Такође, у овој покрајини се налази и највећа шпанска соларна електрана, капацитета 1,2 MWs, заједно с још неколико мањих.

Програм развоја од 2004. укључује и нове соларне електране Ларион (0.25 MWs) и највећу шпански Кастејон (2.44 MWs).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Navarra y sus parques productores de energía eólica”. erenovable.com (на језику: шпански). Приступљено 8. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]