Емилијан Чарнић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Емилијан Чарнић
Датум рођења 1914.
Датум смрти 1995.

Др Емилијан Чарнић (1914, Чаково у Румунији - 1995, Београд) је био свршени богослов, класичан филолог и професор Новог завета на Богословском факултету у Београду. Био је ученик Димитрија Стефановића. Теологију је докторирао у Атини. Био је плодан преводилац и егзегета. Његово капитално дело је превод Новог завета.

Чарнићев превод Новога завета[уреди]

Бранко Бјелајац у књизи „Свето писмо у Срба“ о Чарнићевом преводу Новог завета пише:

Викицитати „Др Емилијан Чарнић сам се одлучио да преведе Нови завет. Следом којим су настала, прво су објављивана Еванђеља: 1963. године - по Марку, по Јовану 1964. г., по Матеју 1965. г., по Луки 1968. г., а 1969. године објављена су Дела апостолска. Ова издања Чарнић је издао у приватној режији, о свом трошку, а свака књижица садржавала је и кратак уводни текст о самом еванђељу. Године 1972. Библијско друштво је у Љубљани штампало Еванђеље по Јовану, у (пробном) тиражу од двадесет хиљада примерака, што је уобичајен поступак пред издавање целог превода.

Године 1973. Библијско друштво Београд је објавило читав Нови завет са предговором преводиоца, краћим уводима у новозаветне књиге и мањим Речником најважнијих појмова, назива и имена са неколико мапа, у почетном тиражу од тридесет хиљада примерака. Као основ за превод коришћено је осмо критичко издање грчког новозаветног текста Александра Мерка, објављено у Риму 1957. године. За уводне податке о новозаветним књигама и за речник појмова, Чарнић је користио најсавременије грчке, латинске, немачке и енглеске приручнике и коментаре.”

[1]

Викицитати „Приликом превођења трудио сам се да оригинални текст оживим на српском језику тражећи тачан израз и додајући по неку реч, која се сигурно подразумева - ради што потпунијег и јаснијег смисла - у нади да ће превод корисно послужити сваком читаоцу ове најчитаније књиге.”

— Предговор Новом завету

Објављени радови и преводи[уреди]

Чарнић је објавио следеће радове и преводе[2]:

  • Учење ПЈ о Старом завету. Гласник Српске православне цркве, XXXVII 1-2, 8-14 (1955)
  • Хипотеза о Аполосу као писцу ПЈ. Богословље, XVI 2, 68-82 (1957)
  • Хипотеза о Варнави као писцу ПЈ. Богословље, XVI I, 80-86 (1957)
  • Питање александринизма Посланице Јеврејима. Богословље, XVII 1, 27-39 (1958)
  • Питање филонизма Посланице Јеврејима. Богословље, XVII 2, 9-26 (1958)
  • Хипотеза о Луки као писцу ПЈ. Богословље, XVIII 1-2, 40-45 (1959)
  • ПЈ као литерарни проблем. Богословље, XIX 1-2. 31-46 (1960)
  • Питање адресата ПЈ. Богословље, I део XX 1-2, 33-51; II део XXI 1-2, 57-78 (1961-1962)
  • Наше доба. у: Ерминевтика, Београд (1971)
  • Архијереј по реду Мелхиседекову И. Богословље, XXXII 1-2, 17-42 (1973)
  • Традиционални и нетрадиционални фактори у превођењу Светог писма. Богословље, XXXI 1-2, 31-41:37 (1972)
  • Нови Завјет - превод Вука Стеф. Караџића. Православна мисао, XVIII 22, 173-175 (1975)
  • Молебан за болесника. Београд (1976)
  • Обред малог и великог богојављенског освећења воде. Шибеник (1976)
  • Света тајна крштења и миропомазања. Београд (1978)
  • Служба за умрле (парастос), дечје опело, опело умрлих на Ускрс или у току Светле недеље. Крагујевац (1978)
  • Хришћанско опело. Шибеник (1978)
  • Света тајна брака. Шибеник (1979)
  • Псалтир. Крагујевац (1979)
  • Света тајна покајања и причешћа - молитве за болесника, код сваке болести, жени код побаци, за оног који пати од злих духова. Београд (1979)
  • Света тајна јелеосвећења. Шибеник (1981)
  • Апостол - са антифонима уз Господње празнике. Вршац (1981)
  • Јеванђеље по Матеју. Београд, 1 део и 2 део (1979—1981)
  • Крштење. Крагујевац (1982)
  • Јеванђеље по Марку. Београд (1983)
  • Јеванђеље по Луки. Београд (1983)
  • Јеванђеље по Јовану. Крагујевац (1986)
  • Часослов. Крагујевац (1986)
  • Српски преводи Новог завета. у: Увод у Свето писмо Новог завета - општи део, Крагујевац, 149-153 (1994)

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]