Англосаксонска митологија
Англо-саксонска митологија представља скуп паганских религијска веровања и обреда Англосаксонаца између 5. и 7. века, односно на самом почетку средњег века у Енглеској.
Представљао је огранак шире германске митологије који је у то време постојао у Северозападној Европи, и састоје се од разлишитих веровања и обредне праксе.[1] Развио се од раније религије Гвозденог доба у континенталној Северној Европи, а у Британију је дошао захваљујући англосаксонском досељавању средином 5. века, који је остао доминантна религија подручја данашње Енглеске све до христијанизације англосаксонске Енглеске у 7. и 8. веку. Неки од њених елемената постепено су се трансформисали у локални фолклор.
Као и већина религија означених као паганизам од стране каснијих хришћанских писаца, представљао је политеистички систем веровања, базиран на поштовању божанстава познатих као ОШ. Најпознатије од тих божанстава је било Один, због чега се понекад религија наизавала Оденизам (енгл. Wodenism, [2]) иако су се поштовали и други истакнути богови као Тунор (Тор) и Тир. Постојало је веровање и друга натприродна бића која су живела у природи, као што су вилењаци, Валкире, водено чудовиште Никор и змајеви. [3]
Култни обреди су се углавном односили на исказ поштовања, укључујући и жртвовање предмета и животиња божанствима, поготово за време верских светковина током године. Паганска веровања су такође утицала и на англосаксонске погребне обичаје, па су се мртви сахрањивали или кремирали, обично уз гробна добра. Постојала је и магијска компонента ране англосаксонске религије, а понеки слични шаманизму. Та су веровања имала утицај и на развој англосаксонског друштва, у коме је успостављена хијерархија на челу са краљевима, који су тврдили да непосредно потичу од неког божанства, најчешће је то био Один. Као таква је имала и утицај на развој англосаксонског права у том периоду.
Осим што су остварила утицај на енглески фолклор, англосаксонска божанства су дала темељ и за имена дана у седмици у енглеском језику.
Упркос свему, о англо-саксонској митологији постоје многе непознанице; подаци који постоје се темеље на неколико преживелих записа из раног средњег века, касније англосаксонске хронике, те проучавања књижевности из каснијег периода и археолошких артефаката. Оно што се зна о англосаксонској религији и митологији је касније утицало и на неопагански покрет у 18. веку.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Carver, Sanmark and Semple 2010. p. ix.
- ^ Atkinson 1891.
- ^ Semple 2010, стр. 24–25.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ackerman, John Yonge (1855). Remains of Pagan Saxondom. London: John Russel Smith.
- Atkinson, John C. (1891). Forty Years in a Moorland Parish.
- Bede (circa 731). Historia ecclesiastica gentis Anglorum (Ecclesiastical History of the English People).
- Branston, Brian (1957). The Lost Gods of England. London: Thames and Hudson.
- Chaney, William A. (1970). The Cult of Kinship in Anglo-Saxon England: The Transition from Paganism to Christianity. California: University of California Press.
- Ewing, Thor (2008). Gods and Worshippers in the Viking and Germanic World. Tempus. ISBN 978-0-7524-3590-9.
- Griffiths, Bill (1996). Aspects of Anglo-Saxon Magic. Anglo-Saxon Books. ISBN 978-1-898281-33-7.
- Herbert, Kathy (1994). Looking for the Lost Gods of England. Anglo-Saxon Books. ISBN 978-1-898281-04-7.
- Hutton, Ronald (1991). The Pagan Religions of the Ancient British Isles: Their Nature and Legacy. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-18946-6.
- Hutton, Ronald (1996). The Stations of the Sun: A History of the Ritual Year in Britain. New York: Oxford University Press.
- Jones, Prudence; Pennick, Nigel (1995). A History of Pagan Europe. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-09136-7.
- Kemble, J. (1849). The Saxons in England Vol. I. London.
- Wilson, David (1992). Anglo-Saxon Paganism. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-01897-5.
- Halsall, Guy (1989). 'Anthropology and the Study of Pre-Conquest Warfare and Society: The Ritual War in Anglo-Saxon England' in Hawkes (editor) (1989). Weapons and Warfare in Anglo-Saxon England.
- Macleod, Mindy; Mees, Bernard (2006). Runic Amulets and Magic Objects. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-205-8..
- Semple, Sarah (2010). „In the Open Air”. Signals of Belief in Early England: Anglo-Saxon Paganism Revisited (Eds:Carver, Martin; Sanmark, Alex and Semple, Sarah). Oxford and Oakville: Oxbow Books. ISBN 978-1-84217-395-4.