Енки Билал
Енки Билал | |
|---|---|
Енки Билал, март 2010. | |
| Пуно име | Енес Билал |
| Датум рођења | 7. октобар 1951. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Занимање | стрип-цртач режисер |
| Деловање | стрип Никопол трилогија |
| Веб-сајт | bilal.enki.free.fr |
Енки Билал (фр. Enki Bilal; Београд, ФНРЈ, 7. октобар 1951) је француски писац стрипова, стрип-цртач и филмски режисер.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Енес Билал (не Билаловић, како се често погрешно наводи[2]) рођен је у Београду 7. октобра 1951. године. Његова мајка је била Чехиња Ана, која је као дете дошла у Београд из Kарлових Вари, и оца босанског муслимана Мухамеда Хаме Билала из Љубушког, који је био кројач (често се наводи да је био лични кројач Јосипа Броза Тита за кога је сашио две маршалске униформе). Kада је имао пет година, његов отац је успео да отпутује и остане у Паризу као политички емигрант. Енес и остатак породице – мајка Ана и сестра Ениса – остали су у Југославији, али су четири године касније успели да напусте земљу и да му се придруже. Мали Енки тада је имао тек девет година. Са 14 година, Енес упознаје Ренеа Госинија који га је охрабрио да се почне бавити стрипом. Каријеру почиње управо под Госинијевим уредничким патронатом у водећем француском стрип-магазину „Пилот” 1970-их.[3] Прву причу је објавио 1972. године, „Уклета здела” (фр. Le Bal Maudit), што је први и једини његов стрип објављен под именом Енес (након тога увек се потписивао као Енки Билал).[4]
Године 1975, Билал је почео да ради са писцем скрипти Пјером Кристином на неколико мрачних фантастичних прича, формирајући рад под називом „Легенде данашњице” (фр. Légendes d'Aujourd'hui).
Године 1983, Билал је добио позив од режисера Алена Ренеа да сарађује с њим на филму „Живот — то је роман” (фр. La vie est un roman), за који је Билал цртао средњевековне слике за поједине сцене филма.
Енки Билал је најпознатији по Никопол трилогији („Бесмртан сајам”, фр. La Foire aux immortels, „Жена замка”, фр. La Femme piège и „Хладан екватор”, фр. Froid Équateur), на којој је радио више од деценије. За ту трилогију, Билал је написао целокупан текст и цртеже. Часопис Лир је последњи део, „Хладан екватор”, изабрао за књигу године. Такође, та трилогија је послужила Иепу Рубингу, изумитељу шахбокса као инспирација за спорт.
Последња књига Хатзфелд тетралогије (фр. Hatzfeld), „Четири?” (фр. Quatre?) из 2007. године, разматра пропаст Југославије из футуристичке тачке гледишта. Први нацрти за ово дело су настали 1998. године у облику „Сна чудовишта” (фр. Le Sommeil du Monstre) који почиње сценом где се главни јунак Ник сећа рата у виду трауматичних флешбекова. Трећи део тетралогије је „Састанак у Паризу” (фр. Rendez-vous à Paris) из 2006. године, иначе пети најпродаванији нови стрип те године, са проданим преко 280,000 примерака.
Његова филмска каријера је била оживљена са високобуџетним филмом „Бесмртан” (фр. Immortel), његовим првим покушајем да пренесе своје књиге на екран. Филм је добио подељене критике, поједини су негативно реаговали на коришћење ликова са компјутерски генерисаним сликама, док с друге стране су други изјавили да је то веродостојна реинтерпретација његових ликова.
Видео игрица заснована на Никопол трилогији је била објављена 13. маја 2008. године под називом „Никопол: Тајне бесмртних” (енгл. Nikopol: Secrets of the Immortals). Премијерно је пуштена у Северној Америци у августу 2008. године.
Билал је био изабран за соло изложбу 2012. године у Лувру. Изложба, под називом, „Духови Лувра” је била отворена од 20. децембра 2012. по 18. март 2013. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Director, Writer, Art Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „ABDULAH MUMINAGIĆ”. Ljubušaci (на језику: бошњачки). 2014-10-03. Приступљено 2025-10-19.
- ^ „Život bez formata, Enki Bilal & Goran Vejvoda”. www.popboks.com. 26. децембар 2007. Архивирано из оригинала 11. 08. 2018. г. Приступљено 10. август 2020. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ) - ^ Садиковић, Халид (12. септембар 2013). „Енки Билал”. ljubusaci.com. Приступљено 10. август 2020.