Епитафи Стевановићима на гробљу Врањача у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Стевановићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Стевановићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Стевановићи воде порекло од Лаза, који се са братом Тодосијем доселио у Ртаре из Нове Вароши око 1840. године.[4] Тодосије је био ожењен Маром, ћерком Боја Томовића, али нису имали мушких потомака.[2]
Лазо се 1847. године „призетио” у кућу Вукосава Јелесијевића, оженивши се са његовом ћерком Станиславом. Данашњи Стевановићи потомци су сина Тиосава са другом супругом Марицом.[2]
Стевановића данас има у Ртарима, Београду, Чачку, Теочину и у Словенији. Славе стару славу Јелесијевића, Стевањдан.[2]
Епитафи на споменицима Стевановићима[уреди | уреди извор]
Споменик мајци, првој жени и ћерки Љубисава Стевановића
- Овде почива
- МАРИЦА
- поживи 75 год.
- мајка Љубисава
- Прва жена Љубисава
- МИЉКА
- поживи 55 год
- КОВИНА
- кћи Љубисава
- поживи 13 год. …
- (текст даље оштећен)[3]
Споменик Стојки Стевановић (†1930)
- Овде почива
- СТОЈКА
- супруга Чедомира Стевановића из Ртара
- после кратког боловања
- препусти душу 1930 год
- Спомен јој подиже муж Чедомир
- и синови Ђорђе и Милош[3]
Споменик Љубисаву Стевановићу (†1942) и његовим синовима
- Овде почива
- ЉУБИСАВ Стевановић из Ртара
- поживи 79 г.
- а умре 22 маја 1942 г
- Бог да му душу прости
- Спомен му подиже син Миломир
- и супруга Крстина
- До оца почивају синови
- БУДИМИР и МИЛЕНКО[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.