Епитафи Стевановићима на гробљу Врањача у Ртарима

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Споменик Љубисаву Стевановићу
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Епитафи Стевановићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Стевановићи из Ртара[уреди | уреди извор]

Стевановићи воде порекло од Лаза, који се са братом Тодосијем доселио у Ртаре из Нове Вароши око 1840. године.[4] Тодосије је био ожењен Маром, ћерком Боја Томовића, али нису имали мушких потомака.[2]

Лазо се 1847. године „призетио” у кућу Вукосава Јелесијевића, оженивши се са његовом ћерком Станиславом. Данашњи Стевановићи потомци су сина Тиосава са другом супругом Марицом.[2]

Стевановића данас има у Ртарима, Београду, Чачку, Теочину и у Словенији. Славе стару славу Јелесијевића, Стевањдан.[2]

Епитафи на споменицима Стевановићима[уреди | уреди извор]

Споменик мајци, првој жени и ћерки Љубисава Стевановића

Овде почива
МАРИЦА
поживи 75 год.
мајка Љубисава
Прва жена Љубисава
МИЉКА
поживи 55 год
КОВИНА
кћи Љубисава
поживи 13 год. …
(текст даље оштећен)[3]


Споменик Стојки Стевановић (†1930)

Овде почива
СТОЈКА
супруга Чедомира Стевановића из Ртара
после кратког боловања
препусти душу 1930 год
Спомен јој подиже муж Чедомир
и синови Ђорђе и Милош[3]


Споменик Љубисаву Стевановићу (†1942) и његовим синовима

Овде почива
ЉУБИСАВ Стевановић из Ртара
поживи 79 г.
а умре 22 маја 1942 г
Бог да му душу прости
Спомен му подиже син Миломир
и супруга Крстина
До оца почивају синови
БУДИМИР и МИЛЕНКО[3]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  4. ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]