Ера (лист)
Тип | Лист за шалу, сатиру и забаву |
---|---|
Формат | 28 см |
Власник | Јован Поповић |
Уредник | Јован Поповић |
Главни уредник | Драгутин Дамјановић |
Оснивање | 1882. |
Језик | српски |
Укидање | 1882. |
Град | Београд (1882) |
Земља | Краљевина Србија |
Ера - лист за шалу, сатиру и забаву излазио је једанпут недељно, од 18. јулa 1882 (број 1.) до 12. септембра 1882. године (број 9)[1].
О часопису
[уреди | уреди извор]Лист Ера покренуо је српски хумориста и карикатуриста Драгутин Дамјановић, док је власник листа био Јован Поповић[2]. Први број листа појавио се 18. јула 1882. године. Ера је заступао политику Српске напредне странке, и штампан је у штампарији те странке. Лист је објављивао шаљиве песме и карикатуре, али и сатиричне прозне текстове. У заглављу листа стајао је мото, стих Бранка Радичевића: Ао Еро, тврда вјеро - Бранко. Последњи број 9. изашао је 12. септембра 1882. године.
Тематика листа
[уреди | уреди извор]Ера се бавио актуелним политичким темама, нападајући, пре свега, политичке противнике напредњака, Либерале и Радикале. Велику пажњу, лист је посвећивао карикатурама, које су објављиване, понекад, и преко читаве стране. Оштрица Ере, била је усмерена и према спољнополитичким темама, где су руглу извргавани Ото фон Бизмарк, али и Срби из прека. Ређе, лист се бавио и обичним темама, љубавним односима, гурманлуцима или темама из школе.
Рубрике
[уреди | уреди извор]- Шетња по Калемегдану
- Кроз Београд
- Ерино питање
- Ера и Ђера
- Подлистак
- Ситнице
Политичка опредељеност листа
[уреди | уреди извор]Бранећи политику, тада, владајућих напредњака, Ера је нападао опозиционе либерале и радикале, посебно њихове прваке Јована Ристића и Николу Пашића. Мета је често био и песник Лаза Костић, који је био главни и одговорни уредник листа Српска независност, наклоњеног либералима, али и црквени великодостојник Митрополит београдски Михаило. Велику пажњу Ера је посвећивао опозиционим листовима Ћоса (новине) и Брка (новине)[3], а нарочито Пери Тодоровићу и листу Самоуправа, највише после чувеног радикалског збора у Крагујевцу из јула 1882. године. Афере владајућих напредњака, ватрено су бранили.
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Рошуљ, Здравко (2017). Лексикон српске шаљиве периодике: 1830-1918. Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност.
- ^ Иконић, Ивана. „СРПСКА ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧКА ПЕРИОДИКА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX И ПОЧЕТКА XX ВЕКА” (PDF). www.cris.uns.ac.rs/. Приступљено 17. 9. 2020.
- ^ Јовановић, Бане. „Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века”. www.rasen.rs. Српско наслеђе, број 8, 1998. Приступљено 17. 9. 2020.