Либерална странка (Србија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Либерална странка
ПредседникЈован Ристић
Јован Авакумовић
Основана1868, 1883 (формално)
Распуштена1895 (27 год.)
ПретходникДружина младежи српске
Уједињена омладина српска
НаследникНационална странка (вођа:Стојан Рибарац)
Либерално-демократска странка (вођа: Војислав Вељковић)
СедиштеБеоград
 Кнежевина Србија
 Краљевина Србија
НовинеСрпска независност
Српска застава
ИдеологијаКласични либерализам
Национални либерализам
Русофилија
Политичка позицијацентар

Либерална странка је формално основана 1881.

Странка је основана 1881. у облику удеоничарксе дружине т.ј. као Дружина за потпомагање српске књижевности.[1] Либерална странка са прелазним решењем у виду неполитичког удружења (Дружина за потпомагање српске књижевности) је формирана септембра 1881. односно 1882. године. И ако је Либерална странка, правно говорећи, последња и најмлађа странка, она је имала најдужи предстраначки живот.

Свака партија имала је свој орган, регуларни страначко-политички лист који је доносио програм и разне прогласе и радио на ширењу угледа и моћи странке, тако је Либерална странка имала Српску независност, Српску заставу.[2]

Иако ће тек 1881. године и након оснивања Народно-либералне странке формално постати вођа либерала, Јован Ристић се практично на тој позицији нашао 1868. године.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Владимир Јовановић

Либерална странка представља једну од три политичке странке које су значајно учествовале у политичком животу Србије у 19. веку. Формално је основана 1881. године. Њени оснивачи Либерали се јављају у политичком животу Србије и четрдесетих година 19. века. За време владавине Александра Карађорђевића, тј. уставобранитеља, либерали су представљали опозицију, а међу њима су били најистакнутији Владимир Јовановић (отац Слободана Јовановића), Јеврем Грујић, Милован Јанковић, Стојан Бошковић, Алимпије Васиљевић и Јован Илић. Први облик њиховог политичког организовања представља Дружина младежи српске, основана 1847. године, а њен рад је забрањен 1851. године. Либерали су учествовали у Мајској скупштини у Сремским Карловцима као и на Петровској скупштини. Године 1858. одиграли су значајну улогу у рушењу режима Александра Карађорђевића. Они су оснивачи Уједињене омладине српске. По својим идејама били су блиски Јовану Ристићу, који ће касније постати председник Либералне странке.

Либерали су били русофили и обреновићевци, тесно повезани и са православном црквом у Србији а посебно са митрополитом Михаилом који је и сам био либерал.

Што се тиче националне политике, остају доследни циљу уједињења свих Срба. Либерали су била политичка струја која се налазила између конзервативаца и марковићеваца који су касније основали Народну радикалну странку.

Либерална странка има велике заслуге у доношењу Намесничког устава, у добром вођењу два српско-турска рата и добијање независности на Берлинском конгресу.

Либерална странка се после доласка Петра Карађорђевића на власт дели у две странке, једну која се преименује у Национална странка и коју предводи Стојан Рибарац, и другу која добија назив Либерално-демократска странка a коју предводи Војислав Вељковић. Обе странке се 1904. године удружују под називом Народна странка.

Покушај обнове 1989.[уреди | уреди извор]

Покушај обнове Либералне странке десио се 14. децембра 1989. године, када су у Ваљеву у подруму зграде бившег Социјалистичког савеза радног народа Предраг Вулетић, Александар Стефановић, Милан Улм и Славен Баточанин основали странку. На првим директним, вишестраначким изборима за председника Републике Србије који су одржани 9. децембра 1990. Либерална странка је освојила 5000 гласова.

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Протокол Ванреднох Главног Скупа Дружине за „потпомагање српске књижевности”, Српска независност: орган Народно-либералне странке - 1881 (број 34)
  2. ^ СРПСКА ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧКА ПЕРИОДИКА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX И ПОЧЕТКА XX ВЕКА, ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА, мр Ивана Иконић, Нови Сад, 2015. године
  3. ^ Данијел Радовић: Јован Ристић и либерали у кнежевини Србији (1858–1868) – од супарника до предводника Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2015), Српске студије Књ. 4, 2013. (ст. 205)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]