Ерик Берн

С Википедије, слободне енциклопедије

Ерик Берн (10. мај 1910. – 15. јул 1970.) био је канадски психијатар који је створио теорију трансакционе анализе у циљу објашњења људског понашања.

Ерик Берн

Бернова теорија трансакционе анализе била је заснована на идејама Фројда, али се значајно и разликовала. Фројдовски психотерапеути су се у раду фокусирали на терапију разговором како би стекли увид у личност свог пацијента, док је Берн веровао да се увид у нечију личност може најбоље стећи анализом социјалних трансакција пацијената. [1]

Берн је био први психијатар који је применио теорију игара на пољу психијатрије.

Образовање (1927–1938.)[уреди | уреди извор]

Ерик Берн је рођен 10. маја 1910. године у Монтреалу, на Квебеку, у Канади као Ерик Ленард Бернштајн. Отац му је био Давид Бернштајн, др. опште медицине, а мајка Сара Гордон Бернштајн, књижевница. Имао је сестру Грејс, пет година млађу од њега. Бернова породица је емигрирала у Канаду из Пољске и Русије. Оба родитеља су му дипломирала на Универзитету Макгил у Монтреалу. [2]

Бернов отац умро је од туберкулозе када је Берн имао 11 година. Мајка је Берна подстицала да крене стопама његовог оца и да студира медицину. [2] Берн је дипломирао 1931. године [3] а магистрирао је хирургију на Медицинском факултету Универзитета Макгил 1935.

Берн се преселио у Сједињене америчке државе 1935. године када је започео стаж у једној болници у Њу Џерзију. Након завршетка једногодишњег стажирања 1936. године, почео је психијатријску праксу на Психијатријској клиници Медицинског факултета Универзитета у Јејлу, где је радио две године. [2]

Године 1939. Берн је постао амерички држављанин и скратио име у Ерик Берн.

Године 1949. примљен је као стипендиста у Америчку психијатријску асоцијацију. [2]

Каријера (1938-1970.)[уреди | уреди извор]

Берн је од 1938 до 1940. године био асистент једном лекару у Ринг Санитариуму у Масачусетсу. [4] Од 1940. до 1943. године био је запослен као психијатар у санитаријуму у Конектикату, а истовремено и као асистент у психијатријској болници у Њујорку. Такође је држао и приватну праксу. [4] Године 1943, током Другог светског рата, Берн се придружио Медицинском тиму Сједињених америчких држава као психијатар. Почео је из чина поручника, преко чина капетана, дошао је до чина мајора. [4] [2]

Након отпуста 1946. године, настанио се у Кармелу у Калифорнији и наставио са психоаналитичким усавршавањем које је започео у Њујорку, пре рата. [2] Од 1947. до 1949. године Берн се усавршавао код Ерика Ериксона. Од 1949. до 1964. године, Берн је имао приватну праксу и у Кармелу и у Сан Франциску и наставио је захтеван темпо истраживања и држања предавања. [2]Све до 1970. Берн се фокусирао пре свега на своје писање и на теоријски рад. [2]

Трансакциона анализа[уреди | уреди извор]

Берн је створио теорију трансакционе анализе како би објаснио људско понашање. Бернова теорија је заснована на идејама Фројда, што се најбоље може видети у његовој идеји три его-стања појединца: стање родитеља, одраслог и детета. Берн је истраживао комуникацију међу појединцима и назвао их је трансакције међуљудских интеракција, а често је користио и термин игре како би указао на одређене обрасце трансакција које су се у свакодневном животу више пута појављивале.

Зачетак трансакционе анализе може се пратити од првих пет Бернових чланака о интуицији, које је почео да пише 1949. Он је у том периоду радио на томе да постане психоаналитичар, а његови списи довели су у питање фројдовске концепте несвесног. [5]

Године 1957. написао је чланак под називом Трансакциона анализа: Нова и ефикасна метода групне терапије. Објављивањем овог рада у Америчком часопису за психотерапију 1958. године, Бернова нова метода дијагнозе и лечења, трансакциона анализа, постала је стални део психотерапијске литературе. Поред преиспитивања његових концепата его стања и структуралне анализе, рад из 1958. године дао је важне концепте игре и скрипте. [5]

Игре које људи играју[уреди | уреди извор]

Игре које људи играју: Психологија људских односа је бестселер књига Ерика Берна из 1964. године која је продата у више од пет милиона примерака. [6] Књига описује функционалне и нефункционалне социјалне интеракције.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Берн се женио три пута. Његова прва супруга била је Рут Харвеј, венчали су се 1942, имали су двоје деце, а развели су се споразумно 1945. [7] Године 1949. оженио је Дороти Веј, са којом је такође имао двоје деце, а развели су се 1964. године. Ерик се 1967. године трећи пут оженио са Тори Петерсон. Пар је живео у Кармелу у Калифорнији, а овај брак је такође завршио разводом, почетком 1970. године.

Берне је умро од срчаног удара у Кармелу 15. јула 1970. [3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Transactional Analysis”. disorders.org. Приступљено 1. 9. 2011. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Calcaterra, Nicholas Berne. „Biography of Eric Berne”. ericberne.com. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2014. Приступљено 14. 10. 2015.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bio” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bio” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bio” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bio” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bio” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bio” је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „bio” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ^ а б Stewart, Ian (1992). Eric Berne: Volume 2 of Key Figures in Counselling and Psychotherapy. London: Sage Publications. ISBN 0-8039-8466-9. 
  4. ^ а б в Heathcote, Ann. „Eric Berne: A biographical sketch”. European Association for Transactional Analysis. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2018. Приступљено 15. 10. 2015. 
  5. ^ а б Staff writer. „Eric Berne, Founder”. itaaworld.org. The International Transactional Analysis Association. Приступљено 12. 10. 2015. 
  6. ^ Berne, Eric (1964). Games People Play – The Basic Hand Book of Transactional Analysis. New York: Ballantine Books. ISBN 0-345-41003-3. 
  7. ^ Rosner, Rachael (2005), „Eric Berne”, Ур.: Carnes, Mark Christopher; Betz, Paul R., American National Biography: Supplement, New York: Oxford University Press, ISBN 0-19-522202-4