Ернст Гидеон фон Лаудон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ернст Гидеон фон Лаудон
Gideon Ernst Freiherr von Laudon.jpg
Датум рођења (1717-02-02)2. фебруар 1717.
Место рођења Тоцен
Датум смрти 14. јул 1790.(1790-07-14) (73 год.)
Место смрти Нови Јичин

Барон Ернст Гидеон фон Лаудон (нем. Ernst Gideon Freiherr von Laudon; 2. фебруар 171714. јул 1790) је био аустријски генералисимус, један од најуспешнијих противника пруског краља Фридриха Великог.

Родио се је у Естонији, у војничкој породици шкотског порекла. Отац му се пензионисао као шведски потпуковник. Ратовао у руској војсци (1732—1741.) у Рату за пољско наслеђе (1733—1735.) и Руско-османском рату (1735—1739). Од 1742. служио у аустријској војсци. Био је мајор Тренкових пандура, с којима је ратовао у Рату за аустријско наслеђе (1740—1748). Учествовао је у Седмогодишњем рату у којем је дошао до генералског чина и током рата, добио племићки наслов барона. Почетком 1778. постао је подмаршал. Борио се у Рату за баварско наслеђе (1778—1779.), без неке славе, док се прославио у Аустријско-османском рату 1788—1791. освојио Дрежник, Дубицу и Нови, 1789. заузео Бербир (Градишка), а имао је успеха у Србији, освојивши Београд и Смедерево. Сарађивао је са фрајкорима Коче Анђелковића. Био је капетан у Војној крајини, где је заслужан за инфраструктурне радове и пошумљавање (Лаудонов гај).

У Лаудоновој регименти значајан део су чинили Срби из Баната.[1]

Референце[уреди]