1717

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	17. век 18. век 19. век
Деценије:	1690-е 1700-е 1710-е 1720-е 1730-е
Године:	1714 1715 1716 1717 1718 1719 1720
1717 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1717. је била проста година.

Догађаји

Јануар

• 1. јануар — Шведски посланик у Лондону Карл Гyлленборг ухапшен због плана помоћи претенденту ЈФЕ Стјуарту - остаје у затвору пет месеци.
• 4. јануар — Велика Британија и Холандија се, како би очували Утрехтски мир из 1714. године, удружују са својим недавним ратним непријатељем Француском у Тројни савез која је заједно са њима забринута због настојања шпанског краља Филипа да од своје земље учини европску суперсилу. Филип је унук француског краља Луја XIV и жели француску круну ако би седмогодишњи Луј XV умро.
• јануар — Две хиљаде Турака изненада напало Ириг, где зимује део српске милиције с капетаном Монастирлијом.
• јануар — Британци откупили од могулског цара Фарукшиyара права на бесцаринску трговину у Бенгалу - али локални управници то не поштују.

Фебруар

• 1. фебруар — У Варшави одржан Нијеми Сејм, под надзором руске војске - Пољска-Литванија практично постаје руски протекторат, наговештено је време Подела 1772-95.
• 7. фебруар — Леди Мери Вортли Монтаги стигла с мужем Едвардом у Осијек, на путу за Цариград, о чему оставља забелешку у својим писмима. Британци желе да се склопи мир између Аустрије и Турске.
• фебруар — Пошто је прошле године склопљена Англо-француска алијанса, претендент Џејмс Францис Едвард Стјуарт мора напустити Француску и склонити се код папе Клемента XI - умреће у Риму 1766.
• фебруар — Велика мећава у Новој Енглеској, преко 1,5 метар снега и наноси од неколико метара.

Март

• 2. март — Балет је стигао у Енглеску: Џон Вивер приредио Тхе Ловес оф Марс анд Венус у Лондону.
• 6. март — Црногорски сабор одлучио да се Црна Гора стави под млетачку заштиту а да владика Данило има духовну власт у Боки которској и јужном приморју - Млечани немају поверења у владику, јер је русофил, чак су размишљали да га отрују.

Април

• 1. април — Обновљено Врховно веће Холандије, сада Аустријске Холандије; први гувернер је Еуген Савојски, али пошто је он заузет, замењује га Херкул-Лоуис Туринетти, маркиз од Прие.
• 9. април — Пуковник Ернст Антон вон Петрасцх напао на путу за Шабац непријатељски одред од 3.000 војника. Убрзо затим 300 Турака из Шапца и Купинова прелази у Срем ради пљачке али их српска милиција одбија.
• април — Црногорци одбили на Трњанима Турке из Херцеговине.
• април — Карло VI потврђује крајишницима у Вараждинском генералату повластице какве им је дао Фердинанд II али не спроводи се у дело. Копривнички оберкапетан гроф Кенигсег је закључао оригинале привилегија, даје их погледати тек након већег поклона.
• 26. април — Гусарски брод Дyдах Гали потонуо са благом поред Масачусетса.

Мај

• 6. мај — Руски царевић Алексеј Петрович стигао у напуљски замак Сант'Елмо.
• 7. 5. - 20. мај — Петар Велики у посети Паризу.
• 8. мај — Шпанска Каса де Цонтратацион пренета из Севиље у Кадиз.
• 13. мај — Цар Карло VI добио кћерку Марију Терезију - у складу са Прагматичком санкцијом из 1713. она је његов наследник у аустријским земљама, а након одобрења 1723. и у Угарској.
• 13 — 14. мај — Велики северни рат: Данци покушали уништити шведску флоту у Гетеборгу, али су сами изгубили неколико бродова.
• 15. мај — Аустријско-турски рат: Еуген Савојски креће из Беча, 21-ог стиже у Футог.
• 17. мај — У Кини забрањене хришћанске мисије, две године након што је папа забранио кинеске обреде.
• 26. мај —- Пуковник Петраш напао турске шанчеве у Лешници, погинуло 300 Турака.
• 27. мај — Шпанија своје колоније на северу Јужне Америке административно обједињује у Вицекраљевство Нова Гранада.

Јун

• јун — Млетачки покушај освајања Мостара (погинули Мостарци сахрањени на Шехитлуцима). Млечани су у ово време заузели и залеђе Дубровника али ће га напустити по мировном споразуму.
• 16. јун — Почиње Опсада Београда.
• 24. јун — У Лондону основана Прва велика ложа Енглеске, удружење од кога потиче модерни покрет слободних зидара (масони).

Јул

• јул — Петраш врши диверзионе нападе према Шапцу, бомбардује град.
• јул — Петрови посланици Пјотр Толстој и Александар Румјанцев стижу у Напуљ и до јесени успевају да убеде Алексеја Петровича да се врати у Русију (следећег јануара).
• 17. јул — На Темзи први пут изведена Хендлова "Музика на води".
• јул — Општи црногорски збор: владика Данило још једном покушава да омете црногорско-млетачко зближавање али на крају попушта.
• 19. јул — Поморска битка код рта Матапан: након неизвесне борбе, папска коалиција (Венеција, Малта, Португал) надјачала Османлије.
• 19. јул — Битка код Стромстада: шведска војска поразила данску флоту.
• 27. јул — Јак млетачки напад на Имотски.
• 28. јул — Османска војска великог везира Хаџи Халил-паше стигла у помоћ опседнутом Београду, опсели су Еугенову војску - ватра с обе стране и маларија црпу снагу аустријске војске.

Август

• 1. август — Млетачко-османски рат: Турци напуштају Имотски а преузимају га Млечани.
• 14. август — Хитац из Београдског мерзера погодио барутни магацин у београдској тврђави, у огромној експлозији гине можда 3.000 Турака.
• 15. август — Амстердамски уговор Француске, Пруске и Русије: Француска ће бити неутрална у завршетку Великог северног рата.
• 16. август — У бици код Београда у аустријско-турском рату, принц Еуген Савојски потукао је турску војску и заузео Београд.
• 18. август — Дан након освојења Београда, Турци из Шапца одлазе према Зворнику.
• 22. август — Шпанско освајање Сардиније: шпанске снаге се искрцавају на хабсбуршку Сардинију и освајају је до новембра - када Аустрија догодине склопи мир са Турском, следи Рат четворне алијансе. Иначе, шпанска флота је била опремљена папским новцем с циљем помоћи Млечанима у рату против Турака.
• август — Аустријска војска потучена у Босни код Зворника и код Новог. Везир Нуман-паша Ћуприлић наводно посекао 300 заробљеника.

Септембар

• септембар — Састанак владике Данила и млетачког генералног провидура у Херцег Новом, договорена војна сарадња.
• 28. септембар — Пруски краљ Фридрих Вилхелм I. наређује обавезно образовање деце од пет до дванаест година.
• 29. септембар — Разорни земљотрес уништио Стару Гватемалу, главни град шпанске Генералне Капетаније Гватемала - након још два слична земљотреса, град ће бити пресељен 1775-76.

Октобар

• октобар — Неуспешни црногорско-млетачки напад на Бар.
• октобар — Млечани узели од Турака Превезу и Воницу у Епиру.

Новембар

• 12. новембар — Три дечака погубљена на крају првог процеса деци вештицама у Фрејсингу.
• 28. новембар — Након што се разишао са ортаком Хорниголдом, Едвард Теач заробио француски брод у Карибима - почиње његова гусарска слава Капетана Црнобрадог.
• новембар — Џунгарска војска ушла у Ласу на Тибету, уз помоћ Тагтсепе који ће бити регент - убијен Лазанг-кан, срушен Кошутски канат. Тибетанци ће затражити помоћ од ћинговске Кине.

Децембар

• 9. децембар — На крштењу британског принца Џорџа Вилиама долази до свађе, која ће довести до протеривања Џорџа, принца од Велса, из краљевског домаћинства (мали принц умире у фебруару).
• 12. децембар — Реформе Петра Великог: прикази замењени са девет колегија, претходника министарстава, касније додата још три (Зграда Дванаест колегија ће бити највеће здање у Санкт Петербургу из Петровог периода).
• 24/25. децембар — Божићна поплава погодила северноморске обале Холандије, Немачке и Скандинавије, 14.000 мртвих и велика материјална штета.

Датум непознат

• Википедија:Непознат датум — Устанак у Вучитрну (1717—1718) Побуна Срба на Косову против османске окупације
• Википедија:Непознат датум — Волтер осуђен на годину дана у Бастиљи због својих сатиричних текстова.
• Википедија:Непознат датум — Шпанија ујединила своје јужноамеричке колоније у Нову Гренаду.
• Википедија:Непознат датум — Португалци основали Монтевидео у Уругвају.
• Википедија:Непознат датум — Раздор између Џорџа I и његовог сина Џорџа II довео до избацивања Џорџа II из краљевске куће.

Рођења

Главна категорија: Рођени 1717.

Јануар

• 28. јануар — Мустафа III, османски султан († 1774)

Мај

• 13. мај — Марија Терезија, аустријска царица и угарска и чешка краљица

Септембар

• 16. новембар — Жан ле Рон д'Аламбер, француски математичар и енциклопедиста († 1783)
• 25. новембар — Александар Сумароков, руски песник и драматург, творац класичног позоришта у Русији. († 1777)

Децембар

• 27. децембар — Папа Пије VI († 1799)

Смрти

Главна категорија: Умрли 1717.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума