Жаир Болсонаро

С Википедије, слободне енциклопедије
Жаир Болсонаро
Jair Bolsonaro em 24 de abril de 2019 (1).jpg
Званични портрет Жаира Болсонара 2018.
Биографија
Пуно имеЖаир Месијас Болсонаро
Датум рођења(1955-03-21)21. март 1955.(66 год.)
Место рођењаГлицерио
Бразил
Супружник
  • Рожерија Нантес Брага (в. 1978 —  р. 1997)
  • Ана Кристина Вале (в. 1997 —  р. 2007)
  • Мишел де Паула (в. 2007)
Деца5
УниверзитетВојна академија Agulhas Negras
Чинкапетан
ПотписSignature of Jair Bolsonaro.svg
bolsonaro.com.br
38. Председник Бразила[1]
Тренутна функција
Функцију обавља од 1. јануара 2019.
ПотпредседникАмилтон Мурао
ПретходникМишел Темер

Жаир Месијас Болсонаро (порт. Jair Messias Bolsonaro; Глицерио, 21. марта 1955) резервни је војник, политичар и изабрани председник Бразила. Члан је Социјално-либералне странке (ПСЛ). Био је федерални замјеник седам мандата између 1991. године и 2018. године, а изабран је преко различитих партија током своје каријере. Изабран је за председника Бразила 2018. године и ступиo је на дужност 1. јануара 2019. године.[2]

Болсонаро је рођен у граду Глицерио, у држави Сао Пауло. Завршио је Војну академију Агулхас Неграс 1977. године и служио је у пољској артиљеријској и падобранској јединици Бразилске армије. Јавности је постао познат 1986. године, када је за магазин Веха написао чланак у којем је критиковао ниске зараде војних официра, након чега је ухапшен и задржан у притвору 15 дана. Годину дана касније, исти часопис га је оптужио да је планирао да поставља бомбе у војне јединице, што је он негирао. Након првостепене пресуде, бразилски Врховни војни суд ослободио га је 1988.[3] У резерву је прешао 1988. године у чину капетана и те године се кандидовао за градско веће Рио де Жанеира, и изабран је као члан Хришћанско-демократске странке. Године 1990. Болсонаро је изабран у доњи Конгресни дом, и затим је поновно биран шест пута. Током свог 27-годишњег мандата конгресмена постао је познат по снажној подршци националном конзервативизму. Он је гласан противник истополних бракова и хомосексуалности,[4][5] абортуса,[6] афирмативне акције,[7] либерализације дрога[8] и секуларизма.[8] У спољној политици заговарао је ближе односе са Сједињеним Државама[9] и Израелом.[10] Током председничке кампање 2018. године почео је да заговара економски либералне и тржишне политике.[11] Као поларизирајући и контроверзни политичар, његови ставови и коментари, који су описани као крајње десничарски и популистички, изазвали су и похвале и критике у Бразилу.[12][13][14][15]

Болсонаро је најавио кандидатуру за председника марта 2016. године као члан Социјално-хришћанске странке.[16] Он је напустио ту странку 2018. године и придружио се Социјално-либералној партији, а затим је покренуо своју председничку кампању у августу те године, са пензионисаним генералом Хамилтоном Моураном као својим партнерским кандидатом. Он је приказао себе као аутсајдер и присталица породичних вредности. Он је доспео на прво место у првом кругу општих избора 7. октобра 2018, а на другом месту је био кандидат Радничке странке Фернандо Хадад. Два кандидата имала су други круг 28. октобра 2018. године, а Болсонаро је изабран са 55,1% гласова народних гласова.

Болсонаро је на кључне положаје у свом кабинету поставио многе војне официре. Пре инаугурације, Болсонаро је рекао да ће функције у својој влади попуњавати само на основу техничких квалификација и умећа, а не идеолошке симпатије. Током његовог мандата, многи именовани су се идеолошки сукобили са владом. Његов министар правде, образовања, унутрашњих послова, шеф поштанске службе и други владини званичници нису се слагали са Болсонаром и поднели су оставку.[17] У првим месецима мандата фокусирао се на унутрашње послове, бавећи се пре свега последицама Бразилске економске кризе 2014. године. Економија се опоравила, иако полако, током његове прве године мандата, док је стопа криминала нагло опала.[18][19] Више контроверзи обележиле су прве године његове администрације. Године 2019, Болсонаро је напустио Социјално-либералну странку усред конфронтације са другим члановима и формирао Алијансу за Бразил. Током свог председништва поништио је заштиту за домородачке групе у прашуми Амазона[20] и олакшао њено уништавање крчењем шума.[21] Болсонаров одговор на пандемију Ковида-19 у Бразилу критикован је у читавом политичком спектру. Он је настојао је да заташка пандемију и њене последице, успротивио се карантинским мерама и отпустио два министра здравља, док је број преминулих брзо растао.[22] Као резултат тога, јавно мњење, које га је подржавало током његове прве године на власти, окренуло се против њега током већег дела 2020. године,[23] накратко је поново постало позитивно након одобравања хитних плаћања пре него што је поново постало негативно 2021. године.[24][25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bolsonaro anuncia saída do PSL e criação do Aliança pelo Brasil” (на језику: португалски). R7. 12. 11. 2019. Архивирано из оригинала на датум 12. 11. 2019. Приступљено 12. 11. 2019. 
  2. ^ „Jair Bolsonaro sworn in as president of Brazil | Herald Sun”. web.archive.org. 13. 6. 2020. Приступљено 16. 1. 2021. 
  3. ^ Carvalho, Luiz Maklouf (1. 4. 2018). „O julgamento que tirou Bolsonaro do anonimato”. O Estado de São Paulo (на језику: португалски). Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2020. Приступљено 8. 10. 2018. 
  4. ^ „Bolsonaro: após união gay, próximo passo é legalizar pedofilia”. Noticias.terra.com.br. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2012. Приступљено 7. 9. 2018. 
  5. ^ LGBTQ Brazilians on edge after self-described 'homophobic' lawmaker elected president Архивирано 31 октобар 2018 на сајту Wayback Machine, NBC News
  6. ^ „Bolsonaro, em Porto Alegre, confirma ser contra o aborto e a favor da redução da maioridade penal – Jornal O Sul”. Osul.com.br. 21. 8. 2015. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2018. Приступљено 7. 9. 2018. 
  7. ^ „Para ministra da Igualdade Racial, declarações de Bolsonaro são caso explícito de racismo”. Política. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2018. Приступљено 7. 9. 2018. 
  8. ^ а б „Jair Bolsonaro: "Sou preconceituoso, com muito orgulho". revistaepoca.globo.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2018. Приступљено 7. 9. 2018. 
  9. ^ Wierson, Arick (7. 10. 2018). „Will Brazil's Jair Bolsonaro Become Trump's New Best Friend?”. The Observer. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2018. Приступљено 11. 10. 2018. 
  10. ^ Staff (6. 10. 2018). „Brazil's Workers' Party likens pro-Israel presidential front-runner to Hitler”. The Times of Israel. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2018. Приступљено 11. 10. 2018. 
  11. ^ „Bolsonaro diz que é liberal e adota discurso que agrada investidores - 09/10/2017 - Poder”. Folha de S.Paulo. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2018. Приступљено 7. 12. 2018. 
  12. ^ Brooke, James (1993-07-25). „Conversations/Jair Bolsonaro; A Soldier Turned Politician Wants To Give Brazil Back to Army Rule”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2018. Приступљено 7. 9. 2018. 
  13. ^ Editorial Board (8. 10. 2018). „Brazilian Swamp Drainer”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2018. Приступљено 11. 10. 2018. 
  14. ^ „O inquietante 'fenômeno Bolsonaro'. brasil.elpais.com (на језику: португалски). 2014-10-07. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2018. Приступљено 18. 6. 2017. 
  15. ^ „Brazil's congress starts to reform itself”. The Economist. 14. 10. 2017. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2017. Приступљено 15. 10. 2017. 
  16. ^ „Jair Bolsonaro é apresentado como pré-candidato à Presidência da República”. Extra, Globo (на језику: португалски). Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2018. Приступљено 8. 10. 2018. 
  17. ^ „As principais baixas do governo Bolsonaro”. DW.com.br (на језику: португалски). Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 
  18. ^ „Slow economic recovery and China to be discussed at 2020 Brazilian Prospects Seminar”. FVG.br (на језику: енглески). 5. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 
  19. ^ „No primeiro ano do governo Bolsonaro, estados garantem queda na criminalidade”. FVG.br (на језику: португалски). 5. 3. 2019. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 
  20. ^ „Brazil's new president makes it harder to define indigenous lands”. Global News. 2. 1. 2019. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2019. Приступљено 17. 1. 2019. 
  21. ^ „Who is Jair Bolsonaro, the man likely to be Brazil's next president?”. The Washington Post. 28. 10. 2018. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2018. Приступљено 30. 10. 2018. 
  22. ^ Watson, Katy (12. 6. 2020). „Coronavirus: How pandemic turned political in Brazil”. BBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 
  23. ^ „Brazil president's approval rating among worst since return to democracy: poll”. Reuters.com (на језику: енглески). 8. 7. 2020. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2020. Приступљено 8. 7. 2020. 
  24. ^ „'He became a hero': Bolsonaro sees popularity surge as Covid-19 spreads”. The Guardian. 10. 10. 2020. 
  25. ^ „Crise derruba popularidade de Bolsonaro, aponta Datafolha”. Folha de S.Paulo (на језику: португалски). 2021-01-22. Приступљено 2021-02-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Жаир Болсонаро на Викимедијиној остави