13. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
13. април (13.04) је 103. дан у години по грегоријанском календару (104. у преступној години). До краја године има још 262 дана.
Догађаји[уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- 1204. — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград.
- 1598. — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим се је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима.
- 1848. — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине.
- 1869. — У Панчеву изашао први број недељника "Панчевац". У овом листу објављен је први превод на српски језик "Комунистичког манифеста". Лист је више пута забрањиван и обнављан.
- 1898. — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности.
- 1919. — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
- 1936. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић.
- 1941. — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату.
- 1945. —
- Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч.
- Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.
- 1964. — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм "Пољски љиљани", први црнац који је добио ово високо филмско признање.
- 1966. — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф.
- 1970. — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
- 1975. —
- Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум.
- Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.
- 1981. — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила.
- 1990. — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми.
- 1995. — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење.
- 1996. — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље.
- 1997. — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине.
- 1999. — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети.
- 2002. — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 километара дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље.
- 2015.-Оснивање Слободне Републике Либерланд.
Рођења[уреди]
- 1519. — Катарина Медичи, француска краљица италијанског порекла († 1589.)
- 1743. — Томас Џеферсон, амерички државник и правник († 1826.)
- 1832. — Стеван Тодоровић, српски сликар, члан Српске краљевске академије († 1925.)
- 1885. — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар († 1971.)
- 1892. — Артур Харис, британски маршал авијације
- 1906. — Семјуел Бекет, ирски књижевник. († 1989.)
- 1922. — Џулијус Њерере, танзанијски државник
- 1946. — Јосиф Татић, српски глумац
- 1955. — Сафет Сушић, југословенски фудбалер и тренер.
- 1960. — Руди Фелер, немачки фудбалер.
- 1963. — Гари Каспаров, руски шахиста
- 1966. — Али Бумнижел, тунижански фудбалер
- 1971. — Вељко Мршић, хрватски кошаркаш и тренер.
- 1974. — Пабло Каваљеро, аргентински фудбалер.
- 1978. — Карлес Пујол, шпански фудбалски репрезентативац.
- 1979. — Ивица Крижанац, хрватски фудбалер.
- 1979. — Барон Дејвис, амерички кошаркаш.
- 1982. — Јелена Николић, српска одбојкашица
- 1983. — Клаудио Браво, чилеански фудбалер.
- 1983. — Марко Шутало, српски-босански кошаркаш.
- 1996. — Марко Грујић, српски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 800. — Павле Ђакон, лангобардски клирик и историчар.
- 814. — Крум, бугарски кан.
- 1605. — Борис Годунов, руски цар
- 1695. — Жан де Лафонтен, француски песник и баснописац. (*1621)
- 2002. — Влајко Стојиљковић, српски политичар.
- 2005. — Никола Љубичић, југословенски генерал.
- 2015 – Гинтер Грас, немачки књижевник (*1927)
