13. април

13. април (13.04) је 103. дан у години по грегоријанском календару (104. у преступној години). До краја године има још 262 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 1204. — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград.
• 1598. — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим се је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима.
• 1848. — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине.
• 1869. — У Панчеву изашао први број недељника "Панчевац". У овом листу објављен је први превод на српски језик "Комунистичког манифеста". Лист је више пута забрањиван и обнављан.
• 1898. — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности.
• 1919. — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
• 1936. — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић.
• 1941. — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату.
• 1945. —
  • Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч.
  • Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.
• 1964. — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм "Пољски љиљани", први црнац који је добио ово високо филмско признање.
• 1966. — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф.
• 1970. — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
• 1975. —
  • Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум.
  • Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.
• 1981. — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила.
• 1990. — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми.
• 1995. — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење.
• 1996. — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље.
• 1997. — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине.
• 1999. — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети.
• 2002. — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 километара дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље.

Рођења

• 1519. — Катарина Медичи, француска краљица италијанског порекла († 1589.)
• 1743. — Томас Џеферсон, амерички државник и правник († 1826.)
• 1832. — Стеван Тодоровић, српски сликар, члан Српске краљевске академије († 1925.)
• 1885. — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар († 1971.)
• 1892. — Артур Харис, британски маршал авијације
• 1906. — Семјуел Бекет, ирски књижевник. († 1989.)
• 1922. — Џулијус Њерере, танзанијски државник
• 1946. — Јосиф Татић, српски глумац
• 1955. — Сафет Сушић, југословенски фудбалер и тренер.
• 1960. — Руди Фелер, немачки фудбалер.
• 1963. — Гари Каспаров, руски шахиста
• 1966. — Али Бумнижел, тунижански фудбалер
• 1971. — Вељко Мршић, хрватски кошаркаш и тренер.
• 1974. — Пабло Каваљеро, аргентински фудбалер.
• 1978. — Карлес Пујол, шпански фудбалски репрезентативац.
• 1979. — Ивица Крижанац, хрватски фудбалер.
• 1979. — Барон Дејвис, амерички кошаркаш.
• 1982. — Јелена Николић, српска одбојкашица
• 1983. — Клаудио Браво, чилеански фудбалер.
• 1983. — Марко Шутало, српски-босански кошаркаш.
• 1996. — Марко Грујић, српски фудбалер.

Смрти

• 800. — Павле Ђакон, лангобардски клирик и историчар
• 814. — Крум, бугарски кан
• 1605. — Борис Годунов, руски цар
• 1695. — Жан де Лафонтен, француски песник и баснописац (* 1621)
• 2002. — Влајко Стојиљковић, српски политичар
• 2005. — Никола Љубичић, генерал
• 2015 – Гинтер Грас, немачки књижевник (*1927)

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар