13. април

13. април (13.04) је 103. дан у години по грегоријанском календару (104. у преступној години). До краја године има још 262 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 1204 — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград.
• 1598 — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим се је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима.
• 1848 — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине.
• 1869 — У Панчеву изашао први број недељника "Панчевац". У овом листу објављен је први превод на српски језик "Комунистичког манифеста". Лист је више пута забрањиван и обнављан.
• 1898 — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности.
• 1919 — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
• 1936 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић.
• 1941 — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату.
• 1945 —
  • Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч.
  • Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.
• 1964 — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм "Пољски љиљани", први црнац који је добио ово високо филмско признање.
• 1966 — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф.
• 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
• 1975 —
  • Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум.
  • Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.
• 1981 — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила.
• 1990 — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми.
• 1995 — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење.
• 1996 — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље.
• 1997 — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине.
• 1999 — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети.
• 2002 — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 km дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље.
• 2015 —Оснивање Слободне Републике Либерланд.

Рођења

• 1519 — Катарина Медичи, француска краљица италијанског порекла. († 1589)
• 1743 — Томас Џеферсон, амерички државник и правник. († 1826)
• 1832 — Стеван Тодоровић, српски сликар, члан Српске краљевске академије. († 1925)
• 1885 — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. († 1971)
• 1906 — Семјуел Бекет, ирски књижевник. († 1989)
• 1922 — Џулијус Њерере, танзанијски државник. († 1999)
• 1939 — Шејмус Хини, ирски песник, добитник Нобелове награде за књижевност (1995). († 2013)
• 1940 — Жан-Мари Гистав ле Клезио, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2008).
• 1946 — Јосиф Татић, српски глумац. († 2013)
• 1955 — Сафет Сушић, југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1963 — Гари Каспаров, руски шахиста.
• 1966 — Али Бумнижел, туниски фудбалски голман.
• 1972 — Илија Белошевић, српски кошаркашки судија.
• 1974 — Рубен Естлунд, шведски режисер и сценариста.
• 1977 — Тадеј Ваљавец, словеначки бициклиста.
• 1978 — Карлес Пујол, шпански фудбалер.
• 1979 — Барон Дејвис, амерички кошаркаш.
• 1980 — Јана Кова, чешка порнографска глумица.
• 1981 — Симон Гројл, немачки тенисер.
• 1982 — Јелена Николић, српска одбојкашица.
• 1983 — Клаудио Браво, чилеански фудбалски голман.
• 1983 — Марко Шутало, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.
• 1988 — Андерсон, бразилски фудбалер.
• 1988 — Петери Копонен, фински кошаркаш.
• 1990 — Анастасија Севастова, летонска тенисерка.
• 1991 — Бранкица Михајловић, српска одбојкашица.
• 1993 — Немања Дангубић, српски кошаркаш.
• 1996 — Марко Грујић, српски фудбалер.

Смрти

• 800 — Павле Ђакон, лангобардски клирик и историчар.
• 814 — Крум, бугарски кан.
• 1605 — Борис Годунов, руски цар
• 1695 — Жан де Лафонтен, француски песник и баснописац. (*1621)
• 1999 — Вили Штоф, источнонемачки политичар. (* 1914)
• 2002 — Влајко Стојиљковић, српски политичар.
• 2005 — Никола Љубичић, југословенски генерал.
• 2015 – Гинтер Грас, немачки књижевник (*1927)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума