13. април
13. април (13.04) је 103. дан у години по грегоријанском календару (104. у преступној години). До краја године има још 262 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- 1204 — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград.
- 1598 — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима.
- 1848 — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине.
- 1869 — У Панчеву изашао први број недељника "Панчевац". У овом листу објављен је први превод на српски језик "Комунистичког манифеста". Лист је више пута забрањиван и обнављан.
- 1898 — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности.
- 1919 — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија.
- 1936 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић.
- 1941 — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату.
- 1945 —
- Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч.
- Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија.
- 1964 — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм "Пољски љиљани", први црнац који је добио ово високо филмско признање.
- 1966 — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф.
- 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу.
- 1975 —
- Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум.
- Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану.
- 1981 — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила.
- 1990 — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми.
- 1995 — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење.
- 1996 — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље.
- 1997 — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине.
- 1999 — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети.
- 2002 — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 km дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље.
- 2015 —Оснивање Слободне Републике Либерланд.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1519 — Катарина Медичи, француска краљица италијанског порекла. (прем. 1589)[1]
- 1743 — Томас Џеферсон, амерички политичар и правник, 3. председник САД. (прем. 1826)[2]
- 1832 — Стеван Тодоровић, српски сликар. (прем. 1925)[3]
- 1885 — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (прем. 1971)[4]
- 1906 — Семјуел Бекет, ирски књижевник. (прем. 1989)[5]
- 1924 — Стенли Донен, амерички редитељ и кореограф. (прем. 2019)[6]
- 1937 — Едвард Фокс, енглески глумац.[7]
- 1939 — Пол Сорвино, амерички глумац, редитељ, оперски певач, писац, вајар и предузетник. (прем. 2022)
- 1939 — Шејмус Хини, ирски песник, драматург и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (1995). (прем. 2013)[8]
- 1940 — Жан-Мари Гистав ле Клезио, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2008).[9]
- 1946 — Јосиф Татић, српски глумац. (прем. 2013)[10]
- 1948 — Раша Ливада, српски књижевник, преводилац и издавач. (прем. 2007)[11]
- 1950 — Рон Перлман, амерички глумац.[12]
- 1950 — Вилијам Садлер, амерички глумац.[13]
- 1951 — Јоахим Штрајх, немачки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2022)[14]
- 1955 — Сафет Сушић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.[15]
- 1960 — Руди Фелер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.[16]
- 1963 — Гари Каспаров, руски шахиста.[17]
- 1963 — Мо Џонстон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.[18]
- 1971 — Чедомир Јовановић, српски политичар и драматург.[19]
- 1972 — Илија Белошевић, српски кошаркашки судија.
- 1974 — Рубен Естлунд, шведски редитељ и сценариста.[20]
- 1977 — Тадеј Ваљавец, словеначки бициклиста.[21]
- 1978 — Карлес Пујол, шпански фудбалер.[22]
- 1979 — Барон Дејвис, амерички кошаркаш.[23]
- 1980 — Јана Кова, чешка порнографска глумица.[24]
- 1981 — Симон Гројл, немачки тенисер.[25]
- 1982 — Јелена Николић, српска одбојкашица.[26]
- 1983 — Клаудио Браво, чилеански фудбалски голман.[27]
- 1983 — Марко Шутало, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.[28]
- 1988 — Андерсон, бразилски фудбалер.[29]
- 1988 — Петери Копонен, фински кошаркаш.[30]
- 1990 — Анастасија Севастова, летонска тенисерка.[31]
- 1991 — Бранкица Михајловић, српска одбојкашица.[32]
- 1993 — Немања Дангубић, српски кошаркаш.[33]
- 1996 — Марко Грујић, српски фудбалер.[34]
Смрти[уреди | уреди извор]
- 800 — Павле Ђакон, лангобардски клирик и историчар.
- 814 — Крум, бугарски кан.[35]
- 1605 — Борис Годунов, руски цар [36]
- 1695 — Жан де Лафонтен, француски песник и баснописац. (рођ. 1621)[37]
- 1999 — Вили Штоф, источнонемачки политичар. (рођ. 1914)[38]
- 2002 — Влајко Стојиљковић, српски политичар.
- 2005 — Никола Љубичић, југословенски генерал.[39]
- 2015 – Гинтер Грас, немачки књижевник (рођ. 1927)[40]
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Thomas Adolphus Trollope (1856). The Girlhood of Catherine De' Medici. Chapman and Hall. стр. 5.
- ^ „Thomas Jefferson”. www.monticello.org.
- ^ „Todorović Stevan”. SANU.
- ^ „György Lukács | Hungarian philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Summary Bibliography: Samuel Beckett”. www.isfdb.org. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Stanley Donen”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Edward Fox”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1995”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Jean-Marie Gustave Le Clezio | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Josif Tatic”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Raša Livada”. danas.rs. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ „Ron Perlman”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „William Sadler”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2016)
- ^ „Safet Susic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Rudi Voller Person profile”. DFB data center (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Garry Kasparov”. World Chess Hall of Fame (на језику: енглески). 2017-03-23. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Mo Johnston | Scotland | Scottish FA”. www.scottishfa.co.uk. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Čedomir Jovanović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2017-12-12. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Ruben Östlund”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Tadej Valjavec”. www.procyclingstats.com. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Carles Puyol - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Baron Davis Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Jana Cova”. IMDb. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Simon Greul | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „OKS - Olimpijski Komitete Srbije”. web.archive.org. 2016-10-13. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. октобар 2016)
- ^ „Claudio Bravo - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Marko Šutalo > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Anderson - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „LEGABASKET SERIE A LEGABASKET SERIE A”. web.legabasket.it. Архивирано из оригинала 05. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Anastasija Sevastova | WTA Official”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Brankica Mihajlovic - Volleyball - Olympic Athlete | London 2012”. web.archive.org. 2013-05-17. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 2022-02-05. Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2013)
- ^ j.t.d, ABA liga. „Nemanja Dangubić > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Marko Grujic - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Krum | Bulgar khan | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Boris Godunov | Tsar, Biography, Opera, & Time of Troubles | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Jean de La Fontaine | French poet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Personal Information: Willi Stoph (1914-1999)”. Willy Brandt Biografie (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Никола Љубичић | СУБНОР”. www.subnor.org.rs. Приступљено 2022-02-05.
- ^ „Preminuo nobelovac Ginter Gras”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-02-05.
