Жижак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Жижак
Weevil September 2008-1.jpg
Lixus angustatus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Натпородица:
Curculionoidea

Пиер Андре Латреил, 1802
Фамилија

Жижци су тврдокрилци, тачније оне које припадају суперфамилији Curculionoidea. Они су биљоједи, обично мали, мањи од 6mm. Познато је око 97.000 врста жижака. Припадају неколико породица, од којих је већина у породици Curculionidae (прави жижци). Неки други тврдокрилци, иако нису у блиском сродству, такође носе назив "жижак", као што је Stegobium paniceum, који припада породици Ptinidae.

Многи жижци се сматрају штеточинама због њихове способности да оштете и убију усјеве. Sitophilus granarius оштећује ускладиштене житарице. Жижак (Anthonomus grandis) напада усјеве памука; они полажу своја јаја у памучне куглице, а ларве једу памук да би могле изаћи. Остали жижци се користе за биолошку контролу инвазивних биљака.

Неки жилави имају способност да лете, као што је пиринчани жижак (Sitophilus oryzae).[1][2]

Једна врста жижака ,Austroplatypus incompertus, показује еусоцијалност, један од ријетких инсеката поред Hymenoptera и Isoptera.

Таксономија[уреди]

Будући да у таквој разноликости постоји много врста, виша класификација жижака је у стању флукса. Углавном се дијеле на двије главне подјеле, Orthoceri или примитивне жижаке, и Gonatoceri или праве жижаке (Curculionidae). Елвуд Цимерман је предложио трећу подјелу, Heteromorphi, за неке прелазне облике.[3] Примитивни жижци се разликују по томе што имају равне антене, док прави жижци имају лактиране (геникулиране) антене. Лакт се јавља на крају стабла (први сегмент антене) у правим жижцима, а стабло је обично много дужи од осталих сегмената антене. Постоје неки изузеци. Nanophyini су примитивни жижци (са веома дугачким трохантама), али имају дуга стабла и геникулате антене. Од правих жижака, Gonipterinae и Ramphus имају кратка стабла и са кратким лактом или без лакта.

Најновији систем класификације на породице је представио Кушел,[4] са допуном од Марвалдија и др.,[5] и постигнут је анализама. Прихваћене породице су примитивни жижци Anthribidae, Attelabidae, Belidae, Brentidae, Caridae, и Nemonychidae, и прави жижци Curculionidae. Већина других породица жижака је деградирана на подфамилије или племена. Показало се да развиће врсте прати кораке у еволуцији биљака на којима се храни жижак; могу варирати у боји од црне до свијетлосмеђе.

Неке од особина које се користе за разликовање породица жижака су:

Лабрум је видљив као посебан сегмент за клипус Anthribidae, Nemonychidae
Антена има лакат већина Curculionidae, Nanophyini (Apioninae)
Трокантерс (сегмент између coxae и фемора) је дуг као или дужи од coxae Apioninae укључујеNanophyini
Предње тибије са чешљем setae у апикалном жлебу насупрот тарзалној артикулацији Belidae
Elytra striate (са уздужним браздама или жљебовима) Brentidae, Curculionidae, Rhinorhynchinae
Рострум кратак и широк Anthribidae, неке Curculionidae (неке Brachycerinae укључујући Ithycerus (New York weevil), Scolytinae и Platypodinae).
Дугачке горње вилице и избочине (видљиве одозго на врху рострума) Anthribidae, Nemonychidae
Абдоминални тергити 6 и 7 без спиракли Caridae
Гуларни шав (на вентралном делу главе) једноструки, не дупли Attelabidae, Brentidae, Curculionidae.

Сексуални диморфизам[уреди]

Rhopalapion longirostre показује екстремни случај полног диморфизама. Рострум (кљун) код женке је двоструко дужи, а површина му је глађа него код мужјака. Женка буши канале за полагање јаја у пупољке Alcea rosea. Према томе, диморфизам се не приписује сексуалној селекцији. То је одговор на еколошке захтјеве полагања јаја.[6]

==Филогенија==Филогенетско стабло

Филогенија Curculionoidea је базирана на 18S рибозомској ДНК а морфолошки подаци су дати у наставку:[5]

Nemonychidae

Anthribidae

Belidae

Attelabidae

Caridae

Brentidae

Curculionidae

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „What Is a Weevil and How Did That Bug Get in My Food?”. 
  2. ^ „Weevils on Stored Grain (Department of Entomology)”. Department of Entomology (Penn State University). 
  3. ^ E. C. Zimmerman (1994). Australian weevils (Coleoptera: Curculionidae). Volume 1. Orthoceri: Anthribidae to Attelabidae: the primitive weevils. East Melbourne: CSIRO. стр. 741 pp. 
  4. ^ G. Kuschel (1995). „A phylogenetic classification of Curculionoidea to families and subfamilies”. Memoirs of the Entomological Society of Washington. 14: 5—33. 
  5. 5,0 5,1 A. E. Marvaldi, A. S. Sequeira, C. W. O'Brien & B. D. Farrell (2002). „Molecular and morphological phylogenetics of weevils (Coleoptera, Curculionidae): do niche shifts accompany diversification?”. Systematic Biology. 51 (5): 761—785. PMID 12396590. doi:10.1080/10635150290102465. 
  6. ^ G. Wilhelm; et al. (2011). „Sexual dimorphism in head structures of the weevil Rhopalapion longirostre: a response to ecological demands of egg deposition”. Biological Journal of the Linnean Society. 104: 642—660. doi:10.1111/j.1095-8312.2011.01751.x. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Медији везани за чланак Жижак на Викимедијиној остави