Застава М87

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава М87
ВрстаМитраљез
ПоријеклоСоцијалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Употреба
Употреба уСрбија Србија
Бојно дјеловањеРаспад Југославије
Производња
ПроизвођачЗастава Оружје
ВаријантеМ87 (Бродски) 12,7х108мм

М02 Којот 12,7х108мм

М07 12,7х108мм
Спецификације
Маса24,8 kg
Дужина1560 mm
Дужина цијеви1100 mm
Калибар12,7x108 .50Browning mm
Врста операцијепозајмица барутних гасова
Начин дејствааутоматски
Брзина паљбе700 мет/мин
Брзина зрна845 m/s
Макс. еф. домет1500 m
Магацин100-250 метака
Нишанмеханички, оптички

Застава М87 је производ базиран на совјетском НСВ-у, најбољем тешком митраљезу икада направљен. Функционише на принципу позајмице барутних гасова, са попречно клинастим затварачем као системом брављења. Конструкција митраљеза обезбјеђује поуздано функционисање у свим климатским и теренским условима.

Карактеристикe[уреди | уреди извор]

Цијев је израђена методом хладног ковања, а унутрашњост цијеви је хромирана што обезбеђује дуготрајност са непромјењеним балистичким карактеристикама[1]. Цијев се такође може лако демонтирати са митраљеза. Пуњење се врши из реденика, смјештеног у муницијску кутију, капацитета 100—250 метака. Чахура се послије испаљења избацује напријед. Што омогућава безбедност стријелца и људи у његовом окружењу. Положај оружја се маскира тако што се скривач пламена распршује на устима цијеви, и тако смањује бљесак пламена.

Током 80.-их година прошлог вијека у Застава оружју по совјетској лиценци освојена и производња тешког митраљеза 12,7×107 мм М87. Пјешадијска верзија је имала трипод-троножно постоље са сједиштем за стријелца, колијевком са механизмима, контролама и нишаном. У комплету се налазио и телескопски нишан за гађање мјеста на земљи из лежећег става. Верзија за уградњу на борбена возила била је смјештена на ротирајућем постољу и имала је примарну улогу да пружи противавионску заштиту али и да прецизно дјелује на великим даљинмама и циљевима по земљи, површини воде или са пловила по циљевима на обали. Ротирајуће постоље имало је могућност дјеловања по висини. Митраљез је посједовао и полуге за фиксирање у жељеном положају; у том случају, у комплету се налазио и рефлексни противавионски нишан. Оружје се могло поставити и на бродско постоље, које се састојало од „звона” са сједиштем за стријелца и уграђеним тенковским постољем. Маса оружја без БК и постоља износила је 25 кг; маса тенковског постоља је 37, пјешадијског 63 а бродског 93 кг. Сва три постоља су се могла опремити механичком нишанском справом ПАНС 127 М93 а пјешадијско постоље нишаном за мете на земљи ЗНС 127 М93. Каденца је износила око 700 мет/мин, брзина гађања 80 до 100 мет/мин а почетна брзина зрна 820 до 860 м/с (845 м/с). Током 2005. М87 је представљао један од приоритетних развојних програма Застава оружја. Радило се на развоју и дизајнирању олакшаног пјешадиског митраљеза.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mitraljez M87 – Zastava arms ad” (на језику: српски). Приступљено 15. 12. 2019. 
  2. ^ „Oružje Online | Istorija – Naoružanje – Vojska”. Oružje Online (на језику: српски). 13. 09. 2018. Приступљено 10. 08. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]