Застава М70 (пиштољ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пиштољ М70)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Застава М70
Zastava M70 Almgren 004.jpg
ВрстаПиштољ
ПореклоСоцијалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Употреба
Употреба уЈНА, цивилна лица
Бојно деловањеРатови на простору СФРЈ
Производња
ПроизвођачЗастава Оружје
ВаријантеМ70А
Спецификације
Тежина0,63 kg
Дужина165 mm
Дужина цијеви94 mm
Калибар7,65 mm mm
Врста операцијекратки трзај цeви
Начин дејстваполуаутоматски
Брзина паљбе30-40 мет/мин
Брзина зрна300 m/s
Макс. еф. домет1400 (1350) m
Одвојиви магацин8 ком.
Нишанмеханички

Застава М70 је полуаутоматски пиштољ једноструке акције, идеално оружје за одбрану и лагано за руковање и одржавање. Пуњење пиштоља се врши из одвојивог магацина са сигурним укопчавањем и закопчавањем. Кочење се обавља помјерањем полуге кочнице, нишан је механички предњи дио нишана је фиксни, задњи дио је помјерљив по правцу лијево-десно. Метални дијелови су израђени од висококвалитетног челика а корице од полимера или ораховог дрвета.[1]

Историја[уреди]

Пиштољ М70 је настао као насљедник Заставе M57. Технички захтјеви су подразумијевали оружје са слободним затварачем и фиксном цијеви. Конструкцијска група, са инжињером Божидаром Благојевићем на челу, са радом на новом моделу почела је 1966. Пројекат је носио име „Артикал 07”, а први прототип је завршен 1967. након чега је израђена за војна истраживања израђена опитна „нулта” серија од 1000 примјерака.

Карактеристике[уреди]

При пројектовању усвојена је конструкција стандардног оружја 7,62мм М57 са поједностављеном аутоматиком. Благојевић је скратио дужину цијеви, рама и рукохвата, док је капацитет оквира смањена са 9 на 8 метака. Како је цијев била непокретна са ње су уклоњени прстенасти испусти и спојница. Радијални жлебови су уклоњени и са унутрашње стране навлаке. На предњој страни је задржана вођица са отвором за вођење цијеви, предњи ослонац повратног механизма и отвор на испусту за пролаз предњег ослонца повратне опруге. Вођица са повратном опругом лежала је у жлебу рама и преко потискивача са својом опругом, ослањала се у изрезу на спојници цијеви, навлаке и рама. На првим прототиповима задржани су спојива цијев са осовином и виљушкастим утврђивачима спојнице, задржач затварача и навлаке у задњем положају након испаљења метка из оквира. Блок механизма за окидање није мијењан, спојница се и даље монтирала са лијеве стране рама. Предњи нишан је израђиван као део навлаке, док је задњи био постављен на принципу „ластиног репа”. Кочницу је чинило тијело и полуга које се налазило на задњем лијевом дијелу рама. Током 1970. приступило се измјени конструкције у циљу поједностављења производње. Одбачен је виљушкаст утврђивач спојнице, док је спојница фиксирана испустом вођице повратне опруге. Истовремено смањена је ширина рукохвата и започета је производња нових оквира прилагођених дужини муниције 7,65 × 17мм и 9 × 17 мм. У заводу је започета серијска производња модела М70А. Једина разлика је била у механиичкој кочници, премјештена на лијеву задњу страну навлаке.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ https://www.zastava-arms.rs/sr/civilianproduct/pi%C5%A1tolj-m70
  2. ^ „Oružje Online | Istorija – Naoružanje – Vojska”. Oružje Online (на језику: српски). 2018-11-25. Приступљено 2019-08-02. 

Спољашње везе[уреди]