Заштићено станиште Глинара
Заштићено станиште Глинара | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Београд |
Општина | Палилула |
Држава | Србија |
Координате | 44° 49′ 18″ С; 20° 33′ 05″ И / 44.821789° С; 20.551392° И |
Степен заштите | III |
Површина | 30,38 ha |
Заштићено станиште Глинара је природно добро које се налази на јужном ободу Панонског басена, на територији града Београда, у општини Палилула, насељу Вишњица, у близини десне обале Дунава.
Историјат
[уреди | уреди извор]Завод за заштиту природе Србије је 7. априла 2023. доставио Студију заштите Заштићеног станишта Глинара Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда, као надлежном органу.[1]
Животињски свет
[уреди | уреди извор]Заштићено станиште Глинара представља просторну целину чију окосницу чини лесни одсек дужине 550 метара настао копањем леса за потребе циглане на Роспи ћуприји, а на ком су се након престанка антропогених активности, уз спонтани процес еколошке сукцесије, створили повољни услови за гнежђење пчеларице, брегунице и црне чиопе, строго заштићених врста птица од националног и међународног значаја.[1][2]
Поред Тителског брега ово је једино ванградско станиште на ком се гнезди колонија црне чиопе.[1]
Категорија заштићеног подручја
[уреди | уреди извор]Заштићено станиште Глинара обухвата површину од 30,38 хектара на којој се успоставља режим заштите трећег степена.[1] Од те површине 48,82% је у јавној својини, 35,79% у државној и 15,39% у приватној.[1]
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја Заштићено станиште Глинара се сврстава у трећу категорију – заштићено подручје локалног значаја.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ „ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНОГ СТАНИШТА „ГЛИНАРА””. Министарство заштите животне средине Републике Србије (на језику: српски). Приступљено 2024-05-26.
- ^ B92. „Beograd dobija još jedno zaštićeno prirodno dobro”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2024-05-26.