Пређи на садржај

Заштићено станиште Глинара

С Википедије, слободне енциклопедије
Заштићено станиште Глинара
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаПалилула
ДржаваСрбија
Координате44° 49′ 18″ С; 20° 33′ 05″ И / 44.821789° С; 20.551392° И / 44.821789; 20.551392
Заштићено станиште Глинара на карти Србије
Заштићено станиште Глинара
Заштићено станиште Глинара
Заштићено станиште Глинара на карти Србије
Степен заштитеIII
Површина30,38 ha

Заштићено станиште Глинара је природно добро које се налази на јужном ободу Панонског басена, на територији града Београда, у општини Палилула, насељу Вишњица, у близини десне обале Дунава.

Историјат[уреди | уреди извор]

Завод за заштиту природе Србије је 7. априла 2023. доставио Студију заштите Заштићеног станишта Глинара Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда, као надлежном органу.[1]

Животињски свет[уреди | уреди извор]

Заштићено станиште Глинара представља просторну целину чију окосницу чини лесни одсек дужине 550 метара настао копањем леса за потребе циглане на Роспи ћуприји, а на ком су се након престанка антропогених активности, уз спонтани процес еколошке сукцесије, створили повољни услови за гнежђење пчеларице, брегунице и црне чиопе, строго заштићених врста птица од националног и међународног значаја.[1][2]

Поред Тителског брега ово је једино ванградско станиште на ком се гнезди колонија црне чиопе.[1]

Категорија заштићеног подручја[уреди | уреди извор]

Заштићено станиште Глинара обухвата површину од 30,38 хектара на којој се успоставља режим заштите трећег степена.[1] Од те површине 48,82% је у јавној својини, 35,79% у државној и 15,39% у приватној.[1]

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја Заштићено станиште Глинара се сврстава у трећу категорију – заштићено подручје локалног значаја.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНОГ СТАНИШТА „ГЛИНАРА. Министарство заштите животне средине Републике Србије (на језику: српски). Приступљено 2024-05-26. 
  2. ^ B92. „Beograd dobija još jedno zaštićeno prirodno dobro”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2024-05-26. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]