Зајде Баџа
| Зајде Баџа : ромско култно место | |
|---|---|
 Корице књиге Зајде Баџа : ромско култно место, 2017. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Драган Тодоровић (социолог) и Драгољуб Б. Ђорђевић |
| Земља |  Србија |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Прометеј ; ЈУНИР и Машински факултет из Ниша |
| Датум | 2017. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-515-1262-2 |
Зајде Баџа : ромско култно место је стручна монографија историјског социолога, социолога религије и ромолога, доктора социологије и ванредног професора на Универзитету у Нишу Драгана Тодоровића[1] и социолога религије, ромолога и кафанолоага Драгољуба Б. Ђорђевића, објављена 2017. године у заједничком издању ЈУНИР-а и Машинског факултета из Ниша и Прометеја из Новог Сада. Превод на ромски Баја Саитовић Лукин, на енглески Бранислав Ђорђевић, на немачки Берислав Жупарић.[2]
О ауторима[уреди | уреди извор]
- Драган Тодоровић (1971) је редовни професор на департману за социологију Филозофског факултета, Универзитета у Нишу. Уредник је серије Philosophy, Sociology, Psychology and History часописа Facta Universitatis Универзитета у Нишу. Самостално и у коауторству је написао и приредио 30 књига и зборника.[3]
- Драгољуб Б. Ђорђевић (1954) је доктор социолошких наука, социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор Социологије културе и морала и Професионалне етике инжењера, био шеф катедре за друштвене науке Универзитета у Нишу – Машински факултет, специјализирао социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу. Добитник је Награде Десимир Тошић 2011. године за најбољу књигу из публицистике Казуј крчмо Џеримо. Аутор и приређивач је преко педесет књига и зборника.[4]
О књизи[уреди | уреди извор]
Књига Зајде Баџа : ромско култно место је настала у оквиру пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије.[2]
Књига садржи приштампани текст под насловом Зајде Башће : ромско култно место ауторке Ксеније Трофимове. Оба рада су штампана у међусобно обрнутим смеровима.[2]
Зајде Баџа : ромско култно место је стручна монографија којој је упоредо српски и ромски текст, као и енглески и немачки превод.[2]
Књига је посебан истраживачки подухват који је обрада Зајде Баџе, вишевековног култног места нишких Рома. Култно место је утемељено на изворној отоманској легенди о побожној девојци/жени, Туркињи која је вероватно живела у Нишу у 16. веку.[5]
Култно место Зејде Баџа је све до краја 19. века било ексклузивно култно место нишких Турака, а са ослобађањем Ниша од истих, Зејде Баџа се формира као особено исламско-хришћанско светилиште, са Ромима као искључивим наследницима легенде о Зајди Баџи. Данас ово култно место посећују, поштују и славе сви Роми без обзира на претке, конфесионално порекло, актуелну вероисповест или религиозни статус. Роми на примеру поштовања и очувања култног места Зајде Баџе на најбољи начин презентују изворно вишевековно искуство живота у мултиетничким и вишеверским друштвима.[5]
Зајде Баџа или Зајде Башча као култно место је покривени и окречени део зида Тврђаве између два дрвета, два лимена постоља за свеће и букет цвећа у средини. Скромно место које опстаје кроз историју дугу пет векова.[6]
Светилиште[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „PRIKAZ KNJIGE-Monografija “Romi na treći način””. socioloskaimaginacija.com. Приступљено 6. 4. 2023.
- ^ а б в г „Зајде Баџа : ромско култно место”. plus.cobiss.net. Приступљено 6. 4. 2023.
- ^ „Драган Тодоровић”. prometej.rs. Приступљено 6. 4. 2023.
- ^ „Драгољуб Б. Ђорђевић”. prometej.rs. Приступљено 6. 4. 2023.
- ^ а б „Зајде баџа”. prometej.rs. Приступљено 6. 4. 2023.
- ^ „Romi u Srbiji: Zajde Badža, romsko svetilište u Nišu za koje je malo ko znao”. bbc.com. Приступљено 6. 4. 2023.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Legenda o „Zajde Badža“
- Драгољуб Б. Ђорђевић и Драган Тодоровић - ЗАЈДЕ БАЏА
- ZAJDE BADŽA Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2023)
