Зеленика (биљка)
| Зеленика | |
|---|---|
| |
| Ilex aquifolium L. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | I. aquifolium
|
| Биномно име | |
| Ilex aquifolium | |
| Синоними[1] | |
| |
Зеленика или божиковина (лат. Ilex aquifolium) је вишегодишња биљка, из фамилије Aquifoliaceae. Род Ilex је једини тренутно живећи род фамилије.[1] Род настањује умерене и суптропске крајеве, а у флори Србије заступљена је само врста Ilex aquifolium.[2]
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Зеленика је зимзелен жбун или ниско дрво, до 10 m високо. Спорог је раста и може доживети и неколико стотина година. На кратким дршкама су прости листови, јајолики, кожасти, трновито назубљеног обода. Са сваке стране листа је обично 5-9 трнова, 2-3 mm дужине. Лице листа је сјајно и тамнозелене боје, док је наличје загаситије и мање-више мат изгледа. Листови горњих грана су чешће целог обода или са ретким трновима. Цветови су актиноморфни, двополни или једнополни. Цвета од маја до јуна. Чашица цвета је длакава, а круница бела или благо црвенкаста. Плод је округласта, црвена и сјајна коштуница, која се појављује у новембру и децембру, а остаје на дрвету до краја зиме. Семе често прележи и годину дана док не проклија.[2]
Распрострањење у Републици Србији[уреди | уреди извор]
Зеленика је присутна у стаништима са утицајем атлантске климе у Србији, углавном у западном делу земље. Углавном се ради о планинским шумама. Осетљива је на сушу и ниске температуре.[2]
Значај[уреди | уреди извор]
Дрво зеленике се користи у столарији, а има и велики значај у хортикултури. Од давнина се користи као украсна врста. Плодови су отровни за људе и могу да изазову повраћање и дијареју.[2]
Угроженост и заштита врсте[уреди | уреди извор]
Зеленика у Србији има статус строго заштићене биљне врсте.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Листови и плодови зеленике -
Листови и цвасти зеленике
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:77126622-1 | Приступљено = 15.10.2023.
- ^ а б в г Јосифовић, М. (1973). Флора СР Србије 5. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 350-352.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
