Портал:Босна и Херцеговина
|
Добродошли на
|
 Босна и Херцеговина је држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. То је претежно планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km². На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, и Србијом на истоку, док код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град БиХ је Сарајево. Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. У БиХ живе три народа: Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2014. године, Босна и Херцеговина има 3.871.643 становника. СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. По распаду Југославије, у држави је избио рат, који је завршен 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума. |
|
 Петар Поповић, звани Пеција (1826—1875) је рођен од оца Петра и мајке Илинке у селу Бушевић у Крупској. Већину живота провео је у граду Костајници. Петар је сам научио писати и читати, а осим српског говорио је и турски језик. Не признавајући отоманску државу Петар у 22. години одлази у хајдуке и од тада до краја живота активно се бори против турске државе. У јесен 1858. заједно са хајдучким харамбашом Петром Гарачом из Стригове, диже велику буну у Кнешпољу и пред Костајницом гради шанац познат као „Пецијин шанац“. Хајдуцима се придружује и народ, па се на шанцу одиграва жестока битка између Турака и устаника. Након дуге и тешке борбе Турци су успјели устанике натјерати преко ријеке Уне у Костајницу гдје се већина предала аустријским стражама. Пеција и Гарача са још 300-тињак устаника се нису предали већ су прешли преко моста назад међу Турке и потиснувши их назад, тако да су Турци умакли у Пастирево. Ова буна је у народу позната као Костајничка или Пецијина буна, а рјеђе као Кнешпољска буна.. Послије Костајничке буне Турци су два пута хватали пецију. У Цариграду је био осуђен на смрт, са пресудом да буде погубљен у свом крају јер је „тамо највише зла починио“. На путу у родни крај Пеција је побјегао Турцима код Крагујевца, гдје се и задржао и добио мјесто стражара у тополивници. Ту је остао све до новог устанка у Босанској Крајини 1875. године. 29. августа 1875. године. погодило га је турско тане и на мјесту га убило., а десет година након погибије Пецијине су кости пренешене и похрањене код манастира Моштаница подно Козаре близу Козарске Дубице. Потребни чланци: Иво Миро Јовић - Босмал сити центар - Јозо Крижановић - Бериз Белкић - Седреник - Ломница (планина) - Власуља - Малован - Боровац (планина) - Словињ - Луњевача - Рујиште (планина) - Планине у Босни и Херцеговини - Химна Федерације Босне и Херцеговине - Кратки чланци: Гази Хусрев-бегова џамија - Кошево - Стари мост у Мостару - Грбавица (Сарајево) - Требова - Вогошћа (ријека) - Просара - Зец планина -Шћит - - Плазеница Чланци без слика: |
