Зенерова награда
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Транскрипција. |
Зенерова награда (енгл. Zener Prize), позната и као Зенерова златна медаља, први пут је додељена 1965. године. То је међународно признање које се додељује за револуционарна научна открића у областима науке о материјалима и физике са нагласком на примени у механичкој спектроскопији и унутрашњег трења. Зенерова награда је установљена у част америчког физичара Кларенса Мелвина Зенера. Зенерова награда, једна од најпрестижнијих награда у науци о материјалима, може бити додељена за признање утицајног појединачног открића или за изузетан допринос у пољу науке о материјалима и физике материјала кроз животно дело. Зенерова награда је представљена на Међународној конференцији за унутрашње трење и механичку спектроскопију (ICIFMS), скупу који се одржава на сваке три године.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Раније под именом ICIFUAS награда (1965—1989), награда је додељена тројици добитника Вернеру О. Кустеру 1965, Ворену П. Мејсону 1969. и Кларенсу М. Зенеру у 1985. години. 1989. златна медаља је финансирана од стране Кинеске академије наука и бејаше састављена од двадесеттро-каратног злата. Убрзо након Зенерове смрти 2. јула 1993. чланови комитета за награду су предложили успостављање Зенерове награде на конференцији у Риму [2] у септембру 1993 у част пионирског рада на анеластичности од стране Кларенса Зенера.
Калуп тренутне Зенерове златне медаље је финансиран и направљен у Буенос Ајресу у Аргентини 1999. године. Од 1999. године сваки добитник Зенерове награде добија Зенерову златну медаљу и диплому. Зенерова златна медаља је сада састављена од двадесето-каратног злата и садржи десну страну лица Кларенса Зенера на предњој страни медаље. Зенерова златна медаља је финансирана од стране Зенеровог комитета.
Номинација и избор[уреди | уреди извор]
Чланови почасног и међународног научног комитета ICIFMS-а имају могућност да предложе номинацију за Зенерову награду. Председавајући Зенеровог комитета проглашава добитника Зенерове награде, изабраног од стране 40 водећих физичара путем тајног гласања. Зенерова награда се не додељује постхумно.
Добитници награде[уреди | уреди извор]
| Редни број | Година | Име |
Националност |
|---|---|---|---|
| 1 | 1965 | Werner Köster[3] |  Немачка
|
| 2 | 1969 | Warren Perry Mason[4] |  Сједињене Америчке Државе
|
| 3 | 1985 | Кларенса Мелвин Зенер | Сједињене Америчке Државе
|
| 4 | 1989 | Ting-sui Kê[5] |  Кина
|
| 5 | 1989 | Arthur Stanley Nowick[6] | Сједињене Америчке Државе
|
| 6 | 1993 | Piero Giorgio Bordoni[7] |  Италија
|
| 7 | 1993 | Kurt Lücke | Немачка
|
| 8 | 1993 | Alfred Seeger[8] | Немачка
|
| 9 | 1993 | Charles Allen Wert | Сједињене Америчке Државе
|
| 10 | 1996 | Andrew Vincent Granato[9] | Сједињене Америчке Државе
|
| 11 | 1999 | Gunther Schoeck |  Аустрија
|
| 12 | 2002 | Willy Benoit |  Швајцарска
|
| 13 | 2002 | Masahiro Koiwa |  Јапан
|
| 14 | 2005 | Rosario Cantelli | Италија
|
| 15 | 2005 | Manfred Weller | Немачка
|
| 16 | 2008 | Daniel Newson Beshers | Сједињене Америчке Државе
|
| 17 | 2008 | Gaetano Cannelli | Италија
|
| 18 | 2008 | Gilbert Fantozzi |  Француска
|
| 19 | 2011 | Gérard Gremaud | Швајцарска
|
| 20 | 2011 | Fabio Massimo Mazzolai | Италија
|
| 21 | 2014 | Qing-Ping Kong | Кина
|
| 22 | 2014 | Robert Schaller | Швајцарска
|
| 23 | 2017 | Leszek Bogumił Magalas |  Пољска
|
| 24 | 2020 | Jose M. San Juan |  Шпанија
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „19th International Conference on Internal Friction and Mechanical Spectroscopy, Moscow, Russia, 2020” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 08. 2020. г. Приступљено 28. 05. 2020.
- ^ „Foundation of the Zener Prize. 8th International Conference on Internal Friction and Ultrasonic Attenuation in Solids, Rome, Italy, 1993” (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-28.
- ^ de: Werner Köster
- ^ en: Warren P. Mason
- ^ en: Ke T'ing-sui
- ^ en: Arthur Nowick
- ^ en: Piero Giorgio Bordoni
- ^ de: Alfred Seeger
- ^ en: Andrew V. Granato