Nauka o materijalima

С Википедије, слободне енциклопедије
Prikaz dva fulerenska zupčanika

Nauka o materijalima je interdisciplinarna nauka, koja izučava osobine materije i njenu primenu na razna područja nauke i inženjerstva. Ona se koristi elementima primenjene fizike i hemije, kao i hemijskog, mehaničkog, građevinskog i električnog inženjerstva.[1][2][3] Kako je pažnja medija u sve većoj meri usredsređena na nanonauku i nanotehnologiju, nauka o materijalima dobija sve veći značaj na svim univerzitetima.

Istorija[уреди | уреди извор]

Čitave ere u istoriji Zemlje dobijale su naziv po materijalu, koji je tada bio najzastupljeniji: kameno doba, bronzano doba i doba čelika su primeri. Nauka o materijalima je jedna od najstarijih formi inženjerstva i primenjene nauke. Savremena nauka o materijalima izrasla je, direktno, iz metalurgije, dok je metalurgija izrasla iz rudarstva. Pivotalno otkriće u razumijevanju materijala dogodilo se u kasnom 19. veku, kada je Vilard Gibs pokazao da termodinamičke osobine atomske strukture u raznim fazama uslovljavaju fizička svojstva materijala. Značajni elementi savremene nauke o materijalima su ishod svemirske trke: shvatanje i inženjerstvo metalnih legura i ostalih materijala, koji su ulazili u konstrukcije svemirskih vozila. Nauka o materijalima je omogućila ova istraživanja, te je učestvovala i u razvoju drugih revolucionarnih tehnologija, kao što su plastika, poluprovodnici i biomaterijali.

Pre 60-tih godina 20. veka (u nekim slučajevima i decenijama kasnije), delovi nauke o materijalima bili su nazivani metalurškim, zbog naglaska na upotrebi metala iz 19. i ranog 20. veka. Od tada, ova nauka se proširila, te danas obuhvata sve vrste materijala, uključujući: keramiku, polimere, poluprovodnike, magnetne materijale, materijale za medicinske implante, te biološke materijale.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ashby, Michael; Shercliff, Hugh; David Cebon (2007). Materials: engineering, science, processing and design (1st изд.). Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-7506-8391-3. 
  2. ^ Askeland, Donald R.; Pradeep P. Phulé (2005). The Science & Engineering of Materials (5th изд.). Thomson-Engineering. ISBN 978-0-534-55396-8. 
  3. ^ Callister, Jr., William D. (2000). Materials Science and Engineering – An Introduction (5th изд.). John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-32013-5. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]