Злетово (област)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/%D0%9F%D0%B5%D1%98%D0%B7%D0%B0%D0%B6_%D0%B2%D0%BE_%D0%97%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_4.jpg/220px-%D0%9F%D0%B5%D1%98%D0%B7%D0%B0%D0%B6_%D0%B2%D0%BE_%D0%97%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_4.jpg)
Злетово је жупа око градића Злетово, у горњем и средњем току Злетовске реке, десног притока Брегалнице, и доњем крају Кочанског Поља.
У средњовијековно доба Злетово се спомиње као жупа око градића Злетово, а спомиње се и као област (Злетовка земља, Злетовска страна).
У турско доба изгубила се овакав предеони појам, везана административно и економски са Кратовом (област Кратовско).
Злетово чини пријелаз између планинске области на сјевероистоку (Осогово) и равнице на југу и југозападу (Кочанско и Овчје Поље). Утицај оваквог земљишта огледа се и у насељима, и у привреди, и у народном животу. Горњи сјеверни дио жупе састављен је из вулканског земљишта; стога је богат рудама, а долина Злетовске ријеке испод градића Злетово највећим је делом широка равница, наводњава се и врло је плодна. Становништво суседних области назива овдашње "Пољаци“.
О старом рударству има и римских трагова, а у средњовијековно доба доведени су у овај рударски крај и Саси, чији се траг изгубио у 17 вијеку, заједно са пропадањем рударства под турцима. У доба Немањића цвијетала је овде српска култура, многе су цркве подигнуте, од којих је најлепши Лесновски манастир.
Литература[уреди | уреди извор]
- Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 4 - страница 1270