Овче поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овче Поље код села Горобинци

Овче поље (мкд. Овче Поле) је котлина и област у средишњем делу Републике Македоније у чијем саставу се налазе општине Свети Никола и Лозово.[1] Терен је углавном равничарски са благо уздигнутим областима у средишњем и северном делу. Кроз Овче поље пролази важан и веома фрквентан пут ВелесШтип.

На северу Овчег поља налази се планина Манговица (741м) а на западу Градиштанска планина (861м). Између ове две планине се налази превој Караула преко којег пролази магистрални пут Свети НиколаКуманово. Централно и уједно најнасељеније место је град Свети Никола. Котлина Овче поље одликује се топлим летима и умерено хладним зимама, са повремено екстремно ниским и високим температурама.

Овче поље је у вези са Скопским пољем, Тиквешом, Лакавицом и Кочанским пољем, и с њима чини веома стару депресију у Повардарју. Између ових котлина, а изнад долина Вардара, Пчиње и Брегалнице, које га окружују, Овче поље се издиже као велика, отворена и ниска висораван, са котлинастом ниском депресијом у средњем дијелу. Стога је Овче поље скоро у свим правцима скроз проходно.

Главна ријека Овчег Поља је Азмак или Светониколска река.

Историја[уреди]

Звало се у српским старим споменицима такође Овчепољска Земља, Овчепољска Страна, Овчепољска Област. Краљ Милутин је по освајању Скопља 1282, одмах заузео и овај крај. Последњи српски господар Овчег Поља био је Константин Дејановић.

Српско се становништво од почетка 16. вијека, и после крајем 17 вијека, када су Аустријанци и српски устаници били допрели и до Штипа (1689), исељавало са Овча Поља на сјевер и запад.

У Краљевини Југославији највећи део Овчег поља чини овчепољски срез.

Овадашње Србе убројавају у Шопе а Овче Поље се рачуна у Шоплук.

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ecological Society Izgrev (2008-09-18). „Ecological Society Izgrev”. Ecological Society Izgrev. Приступљено 2008-09-18. 

Спољашње везе[уреди]