Злотске пећине

С Википедије, слободне енциклопедије
Злотске пећине
Злотске пећине
Лазарева пећина
Положај
Држава
Област Источна Србија
Место
Одлике

Злотске пећине је заједнички назив за већу групу спелеолошких објеката.

Локација[уреди | уреди извор]

Сви спелео објекти познати под називом Злотске пећине се налазе у источнној Србији, тачније на простору источног Кучаја, као и у околини села Злот, које се налази у непосредној близини Бора.

Систем Злотских пећина[уреди | уреди извор]

Овде спада читав систем пећина и јама од којих већи део није истражен и који је доступан само спелеолозима. Лазарева пећина је једина пећина у целом систему која је отворена за туристичке посете.[1]

Систем је под заштитом државе као споменик природе I категорије.

Спелео локалитети[уреди | уреди извор]

У систему Злотских пећина налази се више од 70 пећина и јама.[2]

Пећине[уреди | уреди извор]

Неке од пећина које се налазе у систему Злотских пећина су:[3]

  • Андријин оџак
  • Белчића пећина
  • Бигар пећина
  • Боранова пећина
  • Будоња
  • Велика пећина (Гаура маре, Бурћева пећина)
  • Верњикица
  • Веселинова пећина
  • Водена пећина
  • Жуменарата
  • Журкићева пећина
  • Јанкова пећина
  • Лазарева пећина
  • Љубинкова пећина
  • Мала пећина (Гаура мика)
  • Мандина пећина
  • Медвеђа пећина
  • Негранова пећина
  • Олсемион
  • Пећина код Сове
  • Пећина Лепа Влајна
  • Рњоша
  • Урсуловића пећина
  • Хајдучица
  • Хајдучка пећина

Јаме[уреди | уреди извор]

Неке од многобројних јама у систему Злотских пећина су:[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Злотске пећине”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2020. г. Приступљено 21. 06. 2018. 
  2. ^ „Туристичка организација Бор: Лазарев кањон”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2018. г. Приступљено 21. 06. 2018. 
  3. ^ а б др Лазаревић, Раденко, Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека, Београд 1998

Спољашње везе[уреди | уреди извор]