Бор (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бор
Borizvazduha.jpg
Бор из ваздуxа
Застава
Застава Бора
Грб
Грб Бора
Административни подаци
Држава  Србија
Округ Борски округ
Становништво
Становништво
 —  34.160
 — густина 717,33 ст./km2
Агломерација 48.615
Географске карактеристике
Координате 44°04′25″ СГШ; 22°05′26″ ИГД / 44.073666° СГШ; 22.0905° ИГД / 44.073666; 22.0905Координате: 44°04′25″ СГШ; 22°05′26″ ИГД / 44.073666° СГШ; 22.0905° ИГД / 44.073666; 22.0905
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 353 м
Површина 47,621 км2
Бор на мапи Србије
Бор
Бор
Остали подаци
Градоначелник Александар Миликић (СНС)
Поштански број 19210
19211
19212
19218
Позивни број 030
Регистарска ознака BO

Бор је град и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији у региону који је познат и под именом Тимочка Крајина. Према попису из 2011. било је 34.160 становника (према попису из 1991. било је 40.668 становника) и после Зајечара највеће је насеље у овом делу Србије.

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Географија[уреди]

Бор се налази у Тимочкој крајини у непосредној близини Брестовачке Бање. Бор је такође у непосредној близини Борског језера и планине Стол.

У граду Бор је један од највећих рудника бакра у Европи.

Бор има цивилни аеродром који последњих година није у функцији. Најближи цивилни аеродроми су у Нишу и Београду. Међународни аеродром Константин Велики Ниш врши редовне летове за Болоњу од 25. децембра 2009. године и има сезонске летове ка Анталији, Тивту и Подгорици. Бор - Ниш преко Зајечара и Књажевца је удаљен 128km европским путем Е771, док је Бор - Ниш преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. Међународни аеродром Никола Тесла у Београду врши летове ка великом броју одредшта у иностранству. Београд је удаљен 272км путем Е761 и Е75.

Бор је удаљен око 30км од Зајечара, 60км од Неготина, око 60км од Мајданпека и 120км од Кладова.

Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румунијом и Вршка Чука код Зајечара са Бугарском.

Историја[уреди]

Дом културе у Бору

У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.

Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Године 1931. имао је 4.749 становника[1]. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника, док данас броји око 33.000 са двадесетак нација.

Овде се налази Народна библиотека Бор.

Демографија[уреди]

У насељу Бор живи 30895 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,5 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 14044 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 11.103
1953. 14.533
1961. 18.816
1971. 29.418
1981. 35.591
1991. 40.668 40.391
2002. 39.387 40.342
2011. 34.160
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
32.785 83,23 %
Власи
  
2.352 5,97 %
Роми
  
1.216 3,08 %
Македонци
  
507 1,28 %
Југословени
  
251 0,63 %
Црногорци
  
192 0,48 %
Албанци
  
105 0,26 %
Хрвати
  
86 0,21 %
Бугари
  
62 0,15 %
Словенци
  
51 0,12 %
Румуни
  
47 0,11 %
Муслимани
  
37 0,09 %
Мађари
  
24 0,06 %
Немци
  
23 0,05 %
Бошњаци
  
16 0,04 %
Руси
  
15 0,03 %
Словаци
  
3 0,00 %
Горанци
  
3 0,00 %
Чеси
  
2 0,00 %
Украјинци
  
2 0,00 %
Русини
  
1 0,00 %
непознато
  
430 1,09 %


Привреда[уреди]

Дампер у парк музеју

Привреда Бора и околине се од оснивања града базирала на рударству. Коцепт самоуправног социјализма да се улаже у металску и препрађивачку индустрију оставио је трајни печат на општину Бор и читавог региона Тимочке крајине. Изграђена је топионица капацитета од 140 хиљада тона бакра годишње, подигнута снажна флотација, а потом су уследила опсежна улагања у инфраструктуру (акумулација вештачког језера за потребе рударства али и као туристичког места) и пратеће привредне гране. Прилив радне снаге је био обиман, па се број становника стално повећавао. Рударско топионичарски басен Бор (РТБ Бор) је достигао у једном моменту 22 хиљаде запослених. Економски врхунац града је био осамдесетих година 20. века када је постао концерн који је имао своја представништва у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Деведесетих година 20. века, са распадом СФР Југославије, комбинат бакра долази у тешку економску ситуацију у којој се налази до 2010. године. Између 2000. и 2010. РТБ Бор је обилато помаган од субвенцијама и другим олакшицама због великог значаја за читав регион. У истом периоду, држава је покушала у два наврата да приватизује концерн и нађе партнера који би инвестирао у даљи напредак производње. Геолошка Истраживања су потврдила да у околини Бора има богатих лежишта бакра и других метала што отвара могућности за привредни раст не само овог краја него читаве Србије. РТБ Бор је и даље у власништву државе.

Образовањe[уреди]

У Бору постоји више основних и средњих школа, основна музичка и балетска школа и факултет.

Основне школе:

  • Основна школа „Вук Караџић"
  • Основна школа „Свети Сава"
  • Основна школа „Бранко Радичевић"
  • Основна школа „Душан Радовић“ (раније "9. Српска ударна бригада")
  • Основна школа "3. октобар"
  • Школа за основно и средње образовање „Видовдан"
  • Школа за основно музичко образовање и васпитање „Миодраг Васиљевић"

Средње школе:

  • Гимназија „Бора Станковић"
  • Машинско-електротехничка школа
  • Економско-трговинска школа
  • Техничка школа
  • Школа за средње образовање „Видовдан"

Факултет у Бору припада Београдском Универзитету:

Спорт[уреди]

КК Бор

ФК Бор

ФК Мали Бор

Карате клуб Бор

Џудо Клуб Бор

Кик Бокс Клуб Бор

Побратимљени градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 70
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]