Ибрахим Траоре
Ибрахим Траоре | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 14. март 1988. | ||||||||||||||||||||||
Место рођења | Бондокуј, Буркина Фасо | ||||||||||||||||||||||
Религија | Сунизам | ||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Уагадугуу | ||||||||||||||||||||||
Занимање | војно лице, политичар | ||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Независан | ||||||||||||||||||||||
Чин | капетан | ||||||||||||||||||||||
|
Ибрахим Траоре (фр. Ibrahim Traoré; Бондокуј, 14. март 1988) је војни официр и привремени председник Буркине Фасо. Дошао је на власт након државног удара 30. септембра 2022. године. Најмлађи је председник на свету.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1988. године у месту Бондокуј. У средњој школи је важио за веома тихог и талентованог ученика.[1] Студирао је на Универзитету у Уагадугуу и био члан Удружења муслиманских студената.[2]
Придружио се Војсци Буркине Фасо 2009. године и брзо је напредовао. Послат је у Мароко на противваздушну обуку пре него што је пребачен у пешадијску јединицу у Каји, граду на северу Буркине Фасо.[1] Унапређен је у чин поручника 2014. године и учествовао у мировној мисији УН у Малију. Показао је велику храброст у Тимбукту региону у Малију приликом напада побуњеника.[1] Вратио се у Буркину Фасо где је учествовао у војним операцијама против џихадиста. Борио се у Отапуану офанзиви 2019. године и учествовао у још неколико антитерористичких операција.[1] Унапређен је у чин капетана 2020. године.[2]
Био је део групе официра која је подржала државни удар у јануару 2022. године и довела Пол-Анрија Сандаога Дамибу и његову војну хунту, познатију под називом Патриотски покрет за заштиту и обнову, на власт.[3] Од марта 2022. године био је командант артиљеријског пука у Каји.[1]
Дана 30. септембра 2022. године, Траоре и група официра, извели су нови државни удар. Траоре је проглашен за новог председника Патриотског покрета за заштиту и обнову и привременог председника Буркине Фасо.[4] Обећао је да ће спровести демократске изборе у јулу 2024. године.[5] Протерао је француске снаге из Буркине Фасо и успоставио боље односе са Малијем и Гвинејом, где су војне хунте такође на власти.[6]
Као председник, Траоре је вратио неке од револуционарних идеја бившег председника Томаса Санкаре и успоставио односе са револуционарним и левичарским покретима у Латинској Америци.[7]
Састао се са Владимиром Путином на самиту у Санкт Петербургу у јулу 2023. године, најавио поновно отварање руске амбасаде у Уагадугуу и подржао инвазију Русије на Украјину.[8] Осумњичен је за повезаност са Групом Вагнер, што је он негирао.[9] Током нигерске кризе 2023. године, заједно са вођством Малија, подржао је нове нигерске власти и успротивио се потенцијалној оружаној интервенцији ЕКОВАС-а у Нигеру.[10]
Дана 26. септембра 2023. године покушан је пуч против Ибрахима Траореа али су обавештајне и безбедносне службе спречиле покушај државног удара.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Burkina Faso: Menya Capt Ibrahim Traoré wafashe ubutegetsi i Ouagadougou”. BBC News Gahuza. 2022-10-03. Приступљено 2023-08-06.
- ^ а б Gänsler, Katrin (2022-10-01). „Putsch in Burkina Faso: Ibrahim Traoré hat die Macht”. Die Tageszeitung: taz (на језику: немачки). ISSN 0931-9085. Приступљено 2023-08-06.
- ^ Ndiaga, Thiam; Mimault, Anne (2022-10-01). „Burkina Faso soldiers announce overthrow of military government”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-06.
- ^ „Burkina : Ibrahim Traoré proclamé président, Damiba destitué – Jeune Afrique”. JeuneAfrique.com (на језику: француски). 2022-09-30. Приступљено 2023-08-06.
- ^ „Wagner Group: Burkina Faso anger over Russian mercenary link”. BBC News (на језику: енглески). 2022-12-16. Приступљено 2023-08-06.
- ^ AfricaNews. „Burkina, Guinea, Mali: A new axis on the continent?”. Africanews (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-06.
- ^ Norton, Ben (2023-07-31). „Burkina Faso's new president condemns imperialism, quotes Che Guevara, allies with Nicaragua, Venezuela, Cuba”. Geopolitical Economy Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-06.
- ^ „В Буркина-Фасо поддерживают проведение СВО - РИА Новости, 29.07.2023”. ria.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-08-06.
- ^ „Najmlađi šef države na svetu i Putinov saveznik: Ko je Ibrahim Traore, predsednik Burkine Faso? - Svet - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-08-02. Приступљено 2023-08-06.
- ^ „Burkina Faso, Mali warn against military intervention in Niger”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-08-06.
- ^ „Sprečen puč”. B92.net (на језику: српски). 2023-09-28. Приступљено 2023-09-28.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]