Игре на путу
Игре на путу | |
---|---|
Изворни наслов | Roadgames ИМДБ 6,6/10 (6 632 гласа) |
Жанр | хорор трилер |
Режија | Ричард Френклин |
Сценарио | Еверет де Роуч |
Продуцент | Ричард Френклин |
Прича | Еверет де Роуч Ричард Френклин |
Главне улоге | Стејси Кич Џејми Ли Кертис |
Музика | Брајан Меј |
Директор фотографије | Винсент Монтон |
Монтажа | Едвард Маквин-Мејсон |
Продуцентска кућа | Essaness Pictures Australian Film Commission Victorian Film Corporation Western Australian Film Council GUO Film Distributors Quest Films |
Дистрибутер | GUO Film Distributors AVCO Embassy Pictures |
Година | 1981. |
Трајање | 101 минута |
Земља | Аустралија |
Језик | енглески |
Буџет | 1,75 милиона аустралијских долара[1] |
Зарада | 100.000 аустралијских долара |
IMDb веза |
Игре на путу (енгл. Roadgames) аустралијски је хорор филм из 1981. године, редитеља и продуцента Ричарда Френклина са Стејсијем Кичом и Џејми Ли Кертис у главним улогама. Радња прати камионџију који постаје уплетен у злочине серијског убице, који прогони стоперке. Сценарио је написао Еверет де Роуч, по оригиналној причи коју су осмислили он и редитељ.[2] На просторима бивше Југославије, филм је познат и под насловом Крвави траг.
Френклин је желео да главну улогу тумачи Шон Конери, али није имао довољно средстава да му плати хонорар, па га је заменио Кичом. Аустралијска глумица Лиса Пирс је првобитно била предвиђена за улогу „Стоперке”, али су амерички дистрибутори захтевали да та улога припадне некој америчкој глумици. Тако је улогу добила Џејми Ли Кертис, којој је ово, уз Маглу (1980), Матурско вече (1980), Воз терора (1980) и Ноћ вештица 2 (1981), био пети слешер филм за само годину дана, што ју је промовисало као једну од највећих краљица вриска.[3]
Филм је премијерно приказан 26. јуна 1981, у Аустралији. Упркос комерцијалном неуспеху, добио је претежно позитивне оцене критичара и помогао Ричарду Френклину да добије прилику да режира Психо 2 (1983).[3][4][5] Игре на путу су биле номиноване за 4 Награде ААКТА и то у категоријама најбоље споредне глумице (Марион Едвардс), најбоље кинематографије, најбоље монтаже и најбоље оригиналне музике. Осим тога, филм је био номинован за Награду Сатурн за најбољи међународни филм.
Квентин Тарантино навео је игре на путу као један од својих омиљених филмова, а имао је утицај и на Вучји поток (2005), дебитантски филм Грега Маклина.[6] Године 2015. снимљен је још један филм под истим насловом и са сличном тематиком, али не представља званични римејк овог филма.
Радња[уреди | уреди извор]
У руралном делу Аустралије, камионџија Патрик Квид, у друштву свог љубимца динга Бозвела, даноноћно ради на транспорту меса, због штрајка који је наступио. Истовремено, мистериозни серијски убица прогони стоперке и представља се као Патрик, како би полиција њега пратила. Патрику се у путу придружује стоперка Памела Рашворт, која му помаже да реши мистерију убистава.
Улоге[уреди | уреди извор]
Глумац | Улога |
---|---|
Стејси Кич | Патрик „Пет” Квид |
Џејми Ли Кертис | Памела „Стоперка” Рашворт |
Марион Едвард | Фрита |
Грант Пејџ | убица „Смит или Џоунс” |
Алан Хопгуд | Лестер |
пас Килер | Бозвел |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Stratton 1990, стр. 261–62.
- ^ "Interview with Richard Franklin", Signet, 15 September 1995 Архивирано 1 април 2013 на сајту Wayback Machine accessed 18 November 2012
- ^ а б Kangaroo Hitchcock: The Making of Roadgames (2003). Anchor Bay Entertainment.
- ^ Interview with Richard Franklin, Mondo Stump, originally published in Eros Magazine Vol 3 No 1 (2003), Canberra accessed 15 October 2012
- ^ Staff (31. 12. 1980). „Review: 'Road Games'”. Variety. Приступљено 30. 4. 2016.
- ^ Curtis, Jamie Lee; Keach, Stacy; McLean, Greg; and Quentin Tarantino (2008). Not Quite Hollywood: The Wild, Untold Story of Ozploitation! (Documentary). City Films Worldwide.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Игре на путу на сајту IMDb (језик: енглески)
- Игре на путу на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Игре на путу на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Игре на путу на сајту Oz Movies