Игуманија Митродора (Миљковић)

С Википедије, слободне енциклопедије
Митродора
(Миљковић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија браничевска
Чинигуманија
Титулаигуманија Манастира Радошина
СедиштеМанастир Радошин
Године службеод 28. августа 2008. до 5. септембра 2021.
НаследникНимфодора Миљковић
Лични подаци
Световно имеЛепосава Миљковић
Датум рођења(1944-10-15)15. октобар 1944.
Место рођењаДубница код Свилајнца, Краљевина Југославија
Датум смрти5. септембар 2021.(2021-09-05) (76 год.)
Место смртиМанастир Радошин, Србија

Митродора (световно Лепосава Миљковић; Дубница код Свилајнца, 15. октобар 1944Манастир Радошин, 5. септембар 2021) била је монахиња Српске православне цркве и старешина Манастира Радошина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Игуманија Митродора (Миљковић) рођена је 15. октобра 1944. године у селу Дубница код Свилајнца, од побожних родитеља Милана и Јаворке. Приликом крштења је добила име Лепосава.[1]

Основну школу завршила је у родном месту. Ступа као искушеница у Манастир Благовештење Рудничко код Страгара, 1956. године код игуманије Михаиле Кнежевић. Замонашена је 18. августа 1963. године у Благовештењу од стране епископа шумадијскога господина Валеријана Стефановића, добивши монашко име Митродора.[2]

После добијеног канонског отпуста монахиња Митродора прелази у Епархију браничевску, 1999. године најпре у Манастир Нимник код Курјаче. У Манастир Радошин долази са биолошком сестром монахињом Нимфодором 2001. године. Одлуком епископа браничевскога господина Игњатија Мидића, 28. августа 2008. године постављена је за прву игуманију Манастира Радошина.[3]

Упокојила се у Господу 5. септембра 2021. године у Манастир Радошин, а сахрањена је у порти манастира.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бојанић: У обилазак манастира Моравске Свете Горе, неописива лепота - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2020-04-28. Приступљено 2023-09-01. 
  2. ^ zivoturednik (2020-05-13). „Дружење које крепи душу и улива наду – мартовско путовање за будуће брачнике”. Центар за живот (на језику: српски). Приступљено 2023-09-01. 
  3. ^ Софија (2018-05-07). „Ресавска Света гора: Прави рај за вернике и верски туризам”. Opanak.rs (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-01. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]