Епархија браничевска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија браничевска
Српска православна црква
Coat of arms of Serbian Orthodox Church.png
Грб Српске правослане цркве
Основни подаци
Држава Србија Србија
Сједиште Пожаревац
Основана средњовековна епархија обновљена 1921.
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Игнатије
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ пожаревачко-браничевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија браничевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин др Игнатије, а седиште епархије се налази у Пожаревцу, где се налази и Саборна црква епархије.

Историја епархије[уреди]

Епархија браничевска је средњовековна српска епископија, у време српске царевине са рангом митрополије. Наследница је ранохришћанских епископских седишта у Виминацијуму (Костолац) и Хореум Марги (Ћуприја), затим средњовековних епархија петруске (средњевековни град у близини данашњег Поповца) и пожаревачке митрополије. Обухвата просторе општина: Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Деспотовац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Параћин, Петровац, Пожаревац, Свилајнац, Смедерево и Ћуприја.

Први виминацијумски митрополит који се помиње је митрополит Амант, који се помиње као учесник сабора у Сердици — Софија у 4. веку, као и епископ Зосим из града Хореум Марги (Ћуприја). Након најезде варвара (Авара и Хуна) ови градови бивају срушени. Након њихове обнове у време цара Јустинијана (527565) обнавља се и митрополија у Вимиинацијуму и епископија у Хореум Марги.

У 9. веку Виминацијум обнављају Срби под називом Браничево. Епархија у то време носи назив Моравска епархија и из тог периода се помиње епископ Агатон (879—880) као учесник на Цариградском сабору.

Браничевски епископ помиње се 1018. године у повељи византијског цара Василија II. Центар те области био је у граду Браничеву на месту старог Виминацијума у близини Пожаревца.

Крајем 13. века, за време краљева Драгутина и Милутина, Браничевска епархија је ушла у састав Српске архиепископије. На ранг митрополије је уздигнута 1346. године.

У 15. веку позната су два браничевска митрополита: Венијамин се помиње 1416, а Саватије 1434. године. Он је последњи који је носио титулу митрополита браничевског. Седиште митрополије премештено је из Браничева у Смедерево између 1430. и 1439. године. Сигурно је да се од 1439. године катедра Браничевске митрополије налази у Смедереву. Од тада се браничевски епископи називају смедеревским. Поред смедеревског митрополита у другој половини 15. века помиње се и његов викарни или суфрагани епископ, са титулом смедеревски епископ. Познат је епископ Јован који се помиње 1466. године.

Смедеревска митрополија, односно стара Браничевска епархија, припојена је 1705. године Београдској митрополији. Обновљена је тек 1921. године са првобитном титулом Епархије браничевске са седиштем у Пожаревцу.

Епархија браничевска последњих година шаље своје ученике у Богословије широм Србије.

Епископи[уреди]

Старији београдски епископи и митрополити[уреди]

Познати епископи и митрополити епархије браничевске:

  • Митрополит Виминацијума Амант, учесник на сабору у Сардици 343.
  • Митрополит мезијски Кирјак око 358.
  • Епископ Хореум Маргија Зосим, учесник на сабору у Сардици 343.
  • митрополити Сапије, Павле, Етерналис, и Саватије, поменути у посланици папе Целестина 424.
  • Епископ Браничева Агатон, 867 - 880.
  • Епископ Браничева Власије, 13. век
  • Епископ Браничева Јаков, 13. век
  • Епископ Браничева Порфирије, 13. век
  • Епископ Браничева Јоаникије, 13. век
  • Епископ Браничева Мојсије, око 1315-1317.
  • Епископ Браничева Јосиф, пре 1346.
  • Митрополит браничевски Михаило, друга половина 14. века
  • Митрополит браничевски Венијамин, 1416.
  • Митрополит смедеревски Саватије, 1434.
  • Епископ смедеревски Атанасије, 1439-1456.
  • Епископ смедеревски Јаков, 1466.
  • Митрополит смедеревски Павле, 1531.
  • Епископ смедеревски Теодосије, 1532.
  • Митрополит браничевски Захарије, 1557.
  • Митрополит браничевски Софроније, 1609.
  • Митрополит браничевски Силвестар, 1615.
  • Митрополит браничевски Јосиф, 1627.
  • Митрополит браничевски Никодим, 1667.
  • Митрополит браничевски Михајло, 1682.
  • Митрополит браничевски Јоаникије, 1685.
  • Митрополит браничевски Михајло, 1733.
  • Митрополит браничевски Герасим, 1776.

Епископи обновљене Браничевске епархије[уреди]

Епископи обновљене Браничевске епархије од 1921.:

Портрет Име и презиме Време службе
Епископ Митрофан Рајић 1921—1930
Јован Илић (1884 - 1975).jpg Епископ Јован Илић 1931—1933
Епископ Венијамин.jpg Епископ Венијамин Таушановић 1934—1952
HrizostomVojinovic.JPG Епископ Хризостом Војиновић 1952—1989
Епископ Сава Андрић 1991—1993
Ignatijemidic.jpg Епископ Игнатије Мидић од 1994

Архијерејска намесништва[уреди]

Епархија браничевска подељена на пет архијерејских намесништава:

Цркве и манастири[уреди]

Манастир Раваница

Црквени живот организован је у 5 архијерејских намесништава са 116 црквених општина и 132 парохије.

Манастири Епархије браничевске су:

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]