Игуманија Нимфодора (Миљковић)

С Википедије, слободне енциклопедије
Нимфодора
(Миљковић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија браничевска
Чинигуманија
Титулаигуманија Манастира Радошина
СедиштеМанастир Радошин
Године службеод 8. септембра 2021.
ПретходникМитродора Миљковић
Лични подаци
Световно имеЈованка Миљковић
Датум рођења(1946-12-09)9. децембар 1946.(77 год.)
Место рођењаДубница код Свилајнца, СФРЈ

Нимфодора (световно Јованка Миљковић; Дубница код Свилајнца, 9. децембар 1946) монахиња је Српске православне цркве и игуманија Манастира Радошина.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Игуманија Нимфодора рођена је 9. децембра 1946. године у селу Дубница код Свилајнца, у земљорадничкој, и врло побожној породици од родитеља Миланка и Јаворке Миљковић. Приликом крштења је добила име Јованка.[2]

Након завршене основне школе у Дубници 15. маја 1960. године ступа у Манастир Благовештење Рудничко код Страгара, код тадашње игуманије Михаиле Кнежевић. Замонашена је 3. августа 1965. године од стране епископа шумадијскога господина Валеријана Стефановића примивши монашко име Нимфодора.[3]

Заједно са својом сестром монахињом Митродором 1984. године прелази у Манастир Јошаницу код Јагодине, где су се задржале до 2001. године када прелазе у Манастир Радошин код Свилајнца.

Након упокојења своје сестре мати Митродоре 8. септембра 2021. године а одлуком епископа пожаревачко-браничевскога господина Игњатија Мидића постављена је за другу игуманију Манастира Радошина.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"Без невоље нема богомоље“, мати Нимфодора из манастира Радошин - Cyботa 13.11. у 21:10 часова”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-01. 
  2. ^ „"Приче из незаборава" - „Без невоље нема богомоље", мати Нимфодора из манастира Радошин”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-22. 
  3. ^ 381info.com <predrag@011info.com>. „Manastir Radosin Manastiri Svilajnac Crkve u Svilajncu”. 381info.com (на језику: српски). Приступљено 2022-12-22. 
  4. ^ Боснић, Текст и фотоси Драган. „Манастири премерени корацима”. Politika Online. Приступљено 2022-12-22. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]