Пређи на садржај

Игумановљева палата

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 2. мај 2017. у 20:38; аутор: Ранко Николић (разговор | доприноси) (→‎Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона)
Игуманова палата
Игуманова палата
Игуманова палата
Игуманова палата
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1938.
Број спратова 6
Компаније
Архитекта Браћа Крстић
Аутор Браћа Крстић

Игуманова палата или правилније палата Игуманов, Теразије 31 у Београду, саграђена је 1938. године према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстићa[1], у стилу модернизма. Подигао ју је Сима Андрејевић Игуманов (1804—1882), српски трговац и велики добротвор.

Историја

Палата Игуманов саграђена је у време интензивних напора да се Теразије, које су у међуратном периоду постале градски центар обогате репрезентативним објектима. Задужбина трговца Симе Игуманова[2] , Призренца, расписала је ужи конкурс за пројекат палате крајем 1935. године[3]. Конкурс је водио Пера Поповић, поборник српско-византијског стила, а на конкурс су позвани архитекта Александар Дероко и архитекте Бранко и Петар Крстић. Захтев је био да палата буде монументална и у траженом стилу. Рад браће Крстић, модернизована верзија српско-византијског стила, са широким аркадама у приземљу, је усвојен на конкурсу и током 1936. године је почела израда главног пројекта.

Архитектура

Током разраде пројекта архитекте Крстић су одустале од нефункционалних елемената, попут аркада у приземљу и коначно завршиле пројектовање крајем 1936. године. Изградња је започета 1937., а завршена у априлу 1938. године. И у време градње извршене су неке мање исправке, а непосредно после Другог светског рата урађене су неке мање преправке у приземним просторијама. Игуманова палата је угаона петоспратница. Декоративни мотив издуженог залученог отвора води порекло из српско-византијског стила, а пројектанти су га супротставили формалним одликама модернизма – мермерној облози фасаде, низовима правоугаоних прозора на последњем спрату, јакој надстрешници у приземљу, декоративним округлим прозорима на врху грађевине, декоративној шипки за заставу... У приземљу је пословни простор, док је на спратовима становање. Употребљени материјали одговарају стандардима периода у коме је објекат изграђен. Улази у зграду су декоративно обрађени у гипсу и штуко-мрамору. На фасади зграде налази се натпис: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“.

Скулптура

На врху зграде првобитно се налазила скулптура Симе Игуманова са сирочићима, рад вајара Лојзе Долинара. Ова три и по метра висока бронзана група уклоњена је након Другог светског рата.

Значај

Предња фасада

Игуманова палата је једно од најзначајнијих дела архитеката Петра и Бранка Крстића, као и један од кључних објеката на коме се огледа процес трансформације традиционалног академског метода у модерни, те је због својих вредности проглашена за споменик културе (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1082/1 од 24.5.1977).

Референце

  1. ^ М.Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996
  2. ^ Ж. Р. П, Сима Андрејевић-Игуманов, Правда, 2.3.1941.
  3. ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда

Литература

  1. М.Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996
  2. Ж. Р. П, Сима Андрејевић-Игуманов, Правда, 2.3.1941.
  3. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда

Спољашње везе