Пређи на садржај

Рат Израела и Хамаса

С Википедије, слободне енциклопедије
Рат Израела и Хамаса
Део арапско-израелског сукоба

  Евакуисана подручја унутар Израела
  Подручја унутар појаса Газе под израелском војном контролом
  Максимални обим присуства Хамаса
  Подручја унутар Појаса Газе којима је Израел наредио евакуацију

За детаљнију мапу, види детаљнију мапу израелско-палестинског рата
Време7. октобар 2023 — данас
(11 месеци, 3 седмице и 5 дана)
Место
Статус у току
  • палестински милитанти пробијају баријеру Газа—Израел и упадају у Јужни округ Израела
  • израелска војска изводи ваздушне нападе на Појас Газе
Сукобљене стране
Хамас
ИЏП
НФОБ
ДФОП
Хезболах[1]
 Израел
Жртве и губици
Према Министарству здравља Палестине (Хамас):
41.000+ убијених, 94.925+ рањених[3]
Према ИОС:
400+ бораца убијених[4]
Према УН:
20.000+ расељених[5]
Према Министарству здравља Израела:
600+ цивила, војника и полицајаца убијених, 2.048+ рањених[6]
Према ИОС и Израелској полицији:
44 војника и 30 полицајаца убијених[7]
Према Хамасу:
53 заробљених[8][9]
17 Непалаца убијено од стране Хамаса, 7 повређених[10]
2 Тајланђанина убијена, 11 отето од стране Хамаса, 8 повређених[11][12]

Рат Израела и Хамаса почео је 7. октобра 2023. године координисаном изненадном офанзивом више милитантних група Палестинаца на оближње градове Израела, граничне прелазе у Гази, суседне војне објекте и цивилна насеља. Први је директни сукоб унутар дејуре територије Израела још од арапско-израелског рата 1948.[13][14] Непријатељства су започета у раним јутарњим сатима ракетним баражом на Израел и упадима возила на територију Израела, уз бројне нападе на израелске цивилне заједнице и војску. Поједини аналитичари су ове догађаје означили као почетак треће палестинске интифаде.[N 1] Израел је званично објавио рат, први пут од јомкипурског рата из 1973.[15]

Напад су предводиле палестинске милитантне групе, као што су Хамас, Исламски џихад и Народни фронт за ослобођење Палестине. На хитном састанку на Западној обали убрзо након почетка напада, председник Палестинске народне самоуправе Махмуд Абас изразио је подршку инфилтрацији у Израел, наводећи да Палестинци имају право да се бране од израелске окупације.[16][17] У Израелу су се све главне опозиционе странке заложиле за формирање Владе националног јединства за борбу против палестинске офанзиве.[18]

Најмање 2.200 ракета испаљено је из Појаса Газе док су милитанти Хамаса пробили баријеру Газа—Израел, убивши најмање 300 Израелаца и натеравши Владу Израела да прогласи ванредно стање. Председник Владе Израела Бенјамин Нетанјаху у обраћању грађанима након почетка напада изјавио је да је Израел „у рату”.[19][20][21][22] Палестински милитанти који су се инфилтрирали у Израел ушли су у неколико кибуца који окружују Појас Газе и израелски град Сдерот, а палестински и израелски медијски извори извештавају да су израелски војници и цивили узети као таоци.[23] Израелске одбрамбене снаге узвратиле су ваздушним нападима на Појас Газе у којима су погинула најмање 232 Палестинца.

Западне земље, Аргентина, Бразил и Индија осудиле су Хамас за насиље и описале коришћену тактику као тероризам,[24] док су неке арапске и муслиманске земље окривиле израелску окупацију и негирање палестинске државности као основни узрок ескалације.[25] Већина држава позвало је на деескалацију.

Током напада Хамаса киднапован је и један српски држављанин.[26]

За мање од месец дана од почетка израелских напада на Појас Газе, погинуло је више од 10.000 Палестинаца, међу којима је 4.104 деце и 2.641 жена.[27]

Хронологија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Israel Army Fires Artillery at Lebanon as Hezbollah Claims Attack”. Asharq Al-Awsat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 10. 2023. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  2. ^ „Israel Army Fires Artillery at Lebanon as Hezbollah Claims Attack”. Asharq Al-Awsat (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 10. 2023. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  3. ^ Broj poginulih u izraelskim napadima u Gazi premašio 41.000. AA.com. 10. 9. 2024. 
  4. ^ Fabian, Emanuel. „IDF says it killed more than 400 terrorists”. www.timesofisrael.com. 
  5. ^ „Thousands of Palestinians Forced to Leave Their Homes”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  6. ^ „Israeli death toll passes 600, another 2,048 injured”. The Times of Israel. Приступљено 8. 10. 2023. 
  7. ^ Fabian, Emanuel (8. 10. 2023). „Authorities name 44 soldiers, 30 police officers killed in Hamas attack”. www.timesofisrael.com. 
  8. ^ „Israel: At least 40 dead, 800 wounded, dozens taken by Hamas”. i24news.tv. 7. 10. 2023. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  9. ^ Davies, Alys (8. 10. 2023). „What we know about Israeli hostages taken by Hamas”. BBC News. Приступљено 8. 10. 2023. 
  10. ^ „At least 7 Nepali injured, 17 held captive by Hamas in Israel”. India Today. 7. 10. 2023. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  11. ^ „2 Thais killed, 8 injured, 11 kidnapped in Hamas attack on Israel”. Bangkok Post (на језику: енглески). Приступљено 8. 10. 2023. 
  12. ^ „Two Thais killed in Israel-Gaza violence, says Thailand PM”. The Straits Times. 8. 10. 2023. 
  13. ^ Beauchamp, Zack (7. 10. 2023). „Why did Hamas invade Israel?”. Vox (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  14. ^ Erlanger, Steven (7. 10. 2023). „An Attack From Gaza and an Israeli Declaration of War. Now What?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  15. ^ „Israel declares war and approves 'significant' steps to retaliate for surprise attack by Hamas”. AP News. 8. 10. 2023. 
  16. ^ Yang, Maya; Bayer, Lili; Ho, Vivian; Fulton, Adam; Bayer (7. 10. 2023). „Israel says civilians and soldiers held hostage in Gaza after major Palestinian attack – live”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  17. ^ „Mahmoud Abbas: Palestinians have right to defend themselves against 'terror'. Al Arabiya. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  18. ^ Staff (7. 10. 2023). „Yair Lapid offers to form emergency unity government with Netanyahu after Hamas terror attack”. The Jewish Chronicle. Архивирано из оригинала 8. 10. 2023. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  19. ^ „Live updates: Militants infiltrate Israel from Gaza as Hamas claims major rocket attack”. CNN. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  20. ^ McKernan, Bethan (7. 10. 2023). „Hamas launches surprise attack on Israel as Palestinian gunmen reported in south”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  21. ^ Fabian, Emanuel (7. 10. 2023). „IDF declares 'state of readiness for war' amid Hamas infiltrations, rocket barrages”. The Times of Israel. Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 7. 10. 2023. 
  22. ^ Staff, ToI. „'We are at war,' Netanyahu says, after Hamas launches devastating surprise attack”. Times of Israel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 07. 10. 2023. 
  23. ^ Ynet (07. 10. 2023). „Netanyahu: 'We are at war'. Ynetnews (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 07. 10. 2023. 
  24. ^ „World reaction to surprise attack by Palestinian Hamas on Israel”. Al Jazeera (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 10. 2023. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  25. ^ „Arab states call for restraint after Hamas attack— but some blame Israel”. The Forward. Архивирано из оригинала 8. 10. 2023. г. Приступљено 8. 10. 2023. 
  26. ^ „РТС :: Друштво :: Конзул: Знамо за случај киднаповања српског држављанина у Гази, чинимо све што можемо”. rts.rs. Приступљено 17. 10. 2023. 
  27. ^ Broj poginulih Palestinaca u Pojasu Gaze premašio 10.000, od toga 4.100 dece.