Пређи на садржај

Ил (син Троса)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Ил (митологија).

Ил (грч. Ίλος [Ílos] — Илос, лат. Ilus — Илус) је оснивач града Троје, син дарданског краља Троса и његове жене Калироје.[1] Био је оснивач града званог Илиос или Илион (латинизовано као Илиум) коме је дао име.[2] Када је овај други постао главни град тројанског народа, често се називао и Троја, име под којим је данас најпознатији. У неким извештајима, Илу је описан као особа са перјем од коњске длаке.[3]

Породица

[уреди | уреди извор]

Ил је био син и наследник краља Троса од Дарданије[4] и Калироје, најаде, ћерке речног бога Скамандра[5] или Акаларисе, ћерке Еумеда.[6] Био је брат Асарака,[7] Ганимеда, Клеопатре[8] и могуће Клеоместре.[9]

Ил је био отац Лаомедонта[10] којег је добио са својом женом, која се звала Еуридика (кћерка Адраста), Леукипа[11] или Батеја, кћерка Теукра.[12] Остала Илова деца укључују две ћерке, Темисту (или Темиду) и Телеклеју,[13] које су се удале за Каписа, односно Кисеја. У неким изворима, Ил је био отац Титона[14] и Ганимеда.[15]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Илу је место на коме ће он саградити град Троју, показао сам највиши бог Зевс који је, бацивши дрвени кип Паладе Атине – паладиј, одредио место града, а и оставио је паладиј који је бранио Троју од освајања.

Када су Ахајци дошли под Троју, она је одолевала свим нападима огромне војске од сто хиљада војника и то све до тренутка, када су Одисеј и Диомед, кришом однели паладиј из града.

Главни чланак: Тројански рат

Ил је имао сестру Клеопатру, који митови не спомињу, и два брата, Асарака и Ганимеда. Асарак је, после Тросове смрти постао краљ у Дарданији, а Ганимеда је Зевс повео на Олимп где је постао виноточа богова. Ил је, са својом женом Леукипом имао сина Лаомедонта, који је после смрти Ила постао тројански краљ.

По имену краља Ила, оснивача града Троје, Троја се грчки зове Илион (Ίλιον [Ílion]) или Илиос (Ίλιος [Ílios]), латински Илијум (Ilium), а из тог имена је изведен и наслов Хомерове Илијаде.

Оснивање Илијона

[уреди | уреди извор]

Током младости, Ил је отишао у Фригију и учествујући у играма које је у то време приређивао локални краљ, победио је у рвању. Као награду добио је педесет младића и исто толико девојака; а краљ му је, по савету пророчишта, дао и шарену краву и замолио га да оснује град где год да крава легне. То се догодило када је крава дошла до брда Ате, и на том месту Ил је саградио град који је назвао Илиум.[16]

Паладијум

[уреди | уреди извор]

Тада се Ил помоли Зевсу да му се покаже знак, и одмах угледа Паладијум како пада са неба и лежи испред његовог шатора. Ова дрвена статуа била је висока три лакта, стопала спојена; у десној руци држала је копље у висини, а у другој руци преслицу и вретено. Али Ил је одмах ослепео, јер Паладијум није смео нико да гледа. Касније, када је принео жртве богињи Атини, повратио је вид.[17] Захвалан на овом знаку, Ил је одлучио да овој статуи да почасно место у храму као јасан знак Зевсовог пристанка на изградњу града. Тако је Ил први пут поставио темеље града који ће касније постати познат под именом Троја.

Према Диктису Критском, лик је пао са неба у време када је Ил градио храм Атине; грађевина је била скоро завршена, али кров још није био постављен, па је паладијум пао право на своје право место у светој грађевини.[18] Климент Александријски је поменуо чудно мишљење да је паладијум „направљен од костију Пелопа, баш као што је олимпијски (лик Зевса направљен) од других костију индијске звери“, то јест, од слоноваче.[19]

Владавина

[уреди | уреди извор]

Ил је више волео свој нови град Илиум него Дарданију и по очевој смрти остао је тамо, препустивши власт у Дарданији свом брату Асараку, те су тако Тројанци подељени на два краљевства. Након његове смрти, његов син Лаомедонт га је наследио на престолу и постао краљ Троје.

Као побожан човек, Ил је био страшно љут због Танталових неправилности и протерао га је из Пафлагоније, након што је Тантал навукао непријатељство богова.[20] Због овог поступка, Пелоп је касније кренуо ка Лидији и тамо је дошло до жестоке битке између Ила и Пелопа.[21] Али Ил је успео да извојује победу са великим превазилажењем противника и протерао је Пелопа из земље.[22]

У неким митовима, Ил је у бици победио краља Бебрика, по имену Бизос, и веома уздигао Илион.[23]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Након Илове смрти, Тројанци су му саградили велику гробну хумку испред капија његовог града.[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Замаровски 1985, стр. 160.
  2. ^ Diodorus Siculus, 4.75.3; Virgil, Aeneid 6.637-678
  3. ^ Photius, Bibliotheca 190.37
  4. ^ Diodorus Siculus, 4.75.3; Quintus Smyrnaeus, 2.182-207; Oxyrhynchus Papyri, 1359 fr. 2 as cited in Hesiod, Ehoiai fr. 102; Suida, s.v. Minos
  5. ^ Homer, Iliad 20.230-240; Tzetzes on Lycophron, 29; Scholiast on Homer, Iliad 20.231 who refers to Hellanicus as his authority
  6. ^ Dionysius of Halicarnassus, Antiquitates Romanae 1.62.2
  7. ^ Ovid, Metamorphoses 11.756
  8. ^ Apollodorus, 3.12.2
  9. ^ Dictys Cretensis, 4.22
  10. ^ Diodorus Siculus, 4.75.4
  11. ^ Hyginus, Fabulae 250
  12. ^ Apollodorus, 3.12.3, f.n. 7 which disregard the connection stating that "if the family tree recorded by Apollodorus is correct, Batia could hardly have been the wife of Ilus, since she was his great-grandmother"
  13. ^ Athenion in scholia on Homer, Iliad 16.718; Scholia on Euripides, Hecuba 3
  14. ^ Ovid, Fasti 4.34; Dictys Cretensis, 4.22
  15. ^ Tzetzes on Lycophron, 34.
  16. ^ Apollodorus, 3.12.3; Strabo, 13.1.25
  17. ^ Plutarch, Parallela minora 17
  18. ^ Dictys Cretensis, 5.5
  19. ^ Protrept. iv.47, стр. 42, ed. Potter
  20. ^ Diodorus Siculus, 4.74.4
  21. ^ Dictys Cretensis, 1.6
  22. ^ Pausanias, 2.22.3
  23. ^ Conon, Narrations 12
  24. ^ Valerius Flaccus, 2.580; Dictys Cretensis, 4.1

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Apollodorus, (1921). The Library. ISBN 0-674-99135-4.  with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. . Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
  • Conon, Fifty Narrations, surviving as one-paragraph summaries in the Bibliotheca (Library) of Photius, Patriarch of Constantinople translated from the Greek by Brady Kiesling. Online version at the Topos Text Project.
  • Dictys Cretensis, from The Trojan War. The Chronicles of Dictys of Crete and Dares the Phrygian translated by Richard McIlwaine Frazer, Jr. (1931-). Indiana University Press. 1966. Online version at the Topos Text Project.
  • Diodorus Siculus,, , The Library of History, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press  translated by Charles Henry Oldfather. Twelve volumes. Loeb Classical Library; London: William Heinemann, Ltd. 1989. Vol. 3. Books 4.59–8. Online version at Bill Thayer's Web Site
  • Diodorus Siculus,, , Bibliotheca Historica. Vol 1-2 . Immanel Bekker. Ludwig Dindorf. Friedrich Vogel. in aedibus B. G. Teubneri. Leipzig. 1888–1890. Greek text available at the Perseus Digital Library.
  • Dionysus of Halicarnassus,, , Roman Antiquities.  English translation by Earnest Cary in the Loeb Classical Library, 7 volumes. Harvard University Press, 1937–1950. Online version at Bill Thayer's Web Site
  • Dionysius of Halicarnassus,, , Antiquitatum Romanarum quae supersunt, Vol I-IV . . Karl Jacoby. In Aedibus B.G. Teubneri. Leipzig. 1885. Greek text available at the Perseus Digital Library.
  • Gaius Julius Hyginus,, , Fabulae from The Myths of Hyginus  translated and edited by Mary Grant. University of Kansas Publications in Humanistic Studies. Online version at the Topos Text Project.
  • Gaius Valerius Flaccus,, , Argonautica  translated by Mozley, J H. Loeb Classical Library Volume 286. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1928. Online version at theio.com.
  • Gaius Valerius Flaccus,, , Argonauticon.  Otto Kramer. Leipzig. Teubner. 1913. Latin text available at the Perseus Digital Library.
  • Lucius Mestrius Plutarchus,, , Moralia  Translated from the Greek by several hands. Corrected and revised by. William W. Goodwin, Ph.D. Boston. Little, Brown, and Company. Cambridge. Press Of John Wilson and son. 1874. 5. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
  • Plutarch. Plutarch's Morals.
  • Pausanias,. Description of Greece. ISBN 0-674-99328-4.  with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. . Online version at the Perseus Digital Library
  • Pausanias,, , Graeciae Descriptio. 3 vols . Leipzig, Teubner. 1903. Greek text available at the Perseus Digital Library.
  • Publius Ovidius Naso,, , Fasti  translated by James G. Frazer. Online version at the Topos Text Project.
  • Publius Ovidius Naso,, , Fasti.  Sir James George Frazer. London; Cambridge, MA. William Heinemann Ltd.; Harvard University Press. 1933. Latin text available at the Perseus Digital Library.
  • Publius Ovidius Naso,, , Metamorphoses  translated by Brookes More (1859-1942). Boston, Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Publius Ovidius Naso,, , Metamorphoses.  Hugo Magnus. Gotha (Germany). Friedr. Andr. Perthes. 1892. Latin text available at the Perseus Digital Library.
  • Publius Vergilius Maro,, , Aeneid.  Theodore C. Williams. trans. Boston. Houghton Mifflin Co. 1910. Online version at the Perseus Digital Library.
  • Publius Vergilius Maro,, , Bucolics, Aeneid, and Georgics . J. B. Greenough. Boston. Ginn & Co. 1900. Latin text available at the Perseus Digital Library.
  • Quintus Smyrnaeus,, , The Fall of Troy, London: William Heinemann  translated by Way. A. S. Loeb Classical Library Volume , 191913. Online version at theio.com
  • Quintus Smyrnaeus,, , The Fall of Troy, London: William Heinemann . Arthur S. Way; New York: G.P. Putnam's Sons. 1913. Greek text available at the Perseus Digital Library.
  • Tzetzes, John, , Lycophronis Alexandra. Vol. II: Scholia Continens , edited by Eduard Scheer, Berlin, Weidmann, 1881. Internet Archive.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ил_(син_Троса)&oldid=30763965”