Пређи на садржај

Ирина Комнина Палеологина

С Википедије, слободне енциклопедије

Ирина Комнина Палеологина (грчки: Εἰρήνη Κομνηνή Παλαιολογίνα; 1218 – 1284), после 1261. године, позната по монашком имену Евлогија (Ευλογια), била је старија сестра византијског цара Михаила VIII Палеолога. Првобитно блиска цару, њено противљење Унији цркава 1273. године, довело је до њиховог отуђења, па чак и до интрига Ирене против цара Михаила VIII у које су умешани страни владари. Као резултат тога, била је затворена до краја његове владавине. После Михаилове смрти, охрабрила је цара Андроника II Палеолога да одбаци Унију.

Живот

[уреди | уреди извор]

Ирена је рођена око 1218. године, као друга ћерка мега доместика Андроника Палеолога и Теодоре Анђел Палеолог.[1][2] Око 1240. године, удала се за Јована Кантакузина Комнина Анђела, који је умро нешто пре 1257. године.[3][4] После мужевљеве смрти, Ирина се замонашила и примила монашко име Евлогије.[5] Не зна се када се то тачно догодило,[6] али је она била монахиња до 1261. године.[7]

Иринин брат, византијски цар Михаило VIII Палеолог.

Ирена је била блиска са својим млађим братом царем Михаилом VIII Палеологом, на кога је имала велики утицај.[8] Историчар Георгије Пахимер извештава о томе како је она уверавала Михаила да ће он бити будући цар који ће повратити Константинопољ од Латинског царства;[9] 1261. године, она му је донела вест о томе да је ослобођен Цариграда.[10][11]

Пахимер такође наглашава Иренин политички утицај, укључујући и питање легитимног цара, младог цара Јована IV Ласкариса. Да би заштитила права Михаиловог сина, Андроника II Палеолога, Ирена је наговарала свог брата да цара Јована IV Ласкариса потпуно уклони са власти. Цар Јован IV Ласкарис је на крају био ослепљен.[12][13] Такође је играла улогу у осрамоћењу и каснијем ослепљењу генерала Јована Макрена.[14] Удаја њене ћерке Марије за бугарског владара цара Константина I Тиха Асена 1268/69. године, додатно је ојачала њену политичку позицију.[15]

Међутим, она је одбацила Михаилово прихватање Уније цркава 1273. године, и постала је вођа антиунионистичке фракције на двору.[16] Њен однос са братом претворио се у огорчено непријатељство. Цар Михаило VIII ју је протерао у тврђаву Грегорија у Никомедијском заливу.[17] Непријатељство између њих двоје је било такво, да је после Михаилове смрти Ирина забранила његовој удовици царици Теодори да се моли за њега.[18] Ирена такође није оклевала да укључи свог зета у антиунионистичку странку: уз помоћ своје ћерке подстакла је цара Константина IТиха против цара Михаила VIII, па чак и безуспешно покушала да склопи савез против Византије између Бугарске и Мамелучког султанат.[19]

Након што је цар Михаило VIII умро 1282. године, цар Андроник II Палеолог је одбацио Унију, делимично захваљујући утицају своје тетке.[20][21] Ирена је умрла почетком децембра 1284. године.[22]

Породица

[уреди | уреди извор]

Ирининог мужа Јована Кантакузина Комнина Анђела, Доналд Никол поистовећује са пинкерном Јованом Кантакузином.[23][24] Позната деца овог пара су:[25][26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kazhdan 1991, стр. 1557–1560
  2. ^ Cheynet & Vannier 1986, стр. 178.
  3. ^ Radic 2002.
  4. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  5. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  6. ^ Macrides 2007, p. 380 (note 2).
  7. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  8. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  9. ^ Radic 2002.
  10. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  11. ^ Radic 2002.
  12. ^ Radic 2002.
  13. ^ Macrides 2007, p. 380 (note 2).
  14. ^ Radic 2002.
  15. ^ Radic 2002.
  16. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  17. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  18. ^ Radic 2002.
  19. ^ Radic 2002.
  20. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  21. ^ Radic 2002.
  22. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  23. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  24. ^ Nicol 1968, стр. 15
  25. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  26. ^ Nicol 1968, стр. 15

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Études Prosopographiques (in French). Paris: Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-110-4.
  • Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1011763434.
  • Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1.
  • Nicol, Donald (1968). The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: A Genealogical and Prosopographical Study. Dumbarton Oaks studies 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. OCLC 390843.
  • Radic, Radivoj (2002). "Eirene Palaiologina". Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor. Athens: Foundation of the Hellenic World.
  • Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирина_Комнина_Палеологина&oldid=28377778”