Пређи на садржај

Јован IV Ласкарис

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован IV Ласкарис
Јован IV Ласкарис
Лични подаци
Пуно имеЈован IV Ласкарис
Датум рођења(1250-12-25)25. децембар 1250.
Место рођењаНикеја, Никејско царство
Датум смртиоко1305.(1305-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (54/55 год.)
Место смртиВизантијско царство
Породица
РодитељиТеодор II Ласкарис
Јелена Асен
ДинастијаЛаскарис
ПретходникТеодор II Ласкарис
НаследникМихајло VIII Палеолог

Јован IV Ласкарис (грч. Ιωάννης Δ΄ Δούκας Λάσκαρις; Никејско царство, 25. децембар 1250Византијско царство, око1305) био је никејски цар од 1258. до 1261. године из породице Ласкариса и син Теодора II (1254—1258) кога је наследио као седмогодишњак.

Његов отац му је за регента на својој самрти одредио свог пријатеља Георгија Музалона и том приликом је затражио од своје властеле превођене Михајлом (VIII) Палеологом (1259—1282) да му се на самрти закуну новом цару на верност, као и то да ће испоштовати његову одлуку о избору регента. Међутим већ на деветодневном помену бившем цару који је преминуо 18. августа 1258. године представници властеле су у цркви убили Георгија и његовог брата. За новог регента је тада именован Михајло који се већ 1. јануара 1259. године прогласио за цара савладара, да би након ослобођења Цариграда (25. августа 1261) преузео сву власт и наредио да се Јован ослепи, што је изведено на његов 11. рођендан тако да је он по тадашњим схватањима постао неспособан за управљање државом, чиме је Михајло и званично постао једини цар обновљене Византије.

Њега је због овог чина васељенски патријарх Арсеније Ауторијан (1255—1260, 1261—1267) екскомуницирао. Некадашњи цар је после затворен у једну тврђаву у Битинији у којој је провео остатак свог живота као монах Јоасаф. Цар Јован IV је провео остатак свог живота као монах до крај свог живота 1305. године. Током његовог монашког живота посетио га је син цара Михаила VIII и наследник цар Андроник II, понизно тражећи опроштај за злочин који је починио његов отац. Претпоставља се да је умро око 1305, а после смрти га је Православна црква прогласила за свеца.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Basileios Vatatzes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован III Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Isaakios Angelos
 
 
 
 
 
 
 
2. Теодор II Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Манојло Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
10. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Joanna Karatzaina
 
 
 
 
 
 
 
5. Eirene Laskarina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Алексије III Анђел
 
 
 
 
 
 
 
11. Ана Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ана Анђелина Комнина
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован IV Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Јован Асен I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Јован Асен II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Елена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Асен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
14. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
7. Ана Марија од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Бертолд IV, гроф од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
15. Гертруда Меранска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Агнес од Рохлица
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Никејски цареви
(12581261)