И. В. Громан

Из Википедије, слободне енциклопедије

И. В. Громан је био фотограф или трговац фотографијама у 19. веку, по националности највероватније Рус. Према историчарки уметности Миланки Тодић, име му је било Иван.[1],

Фотографије[уреди]

И. В. Громан је недовољно позната личност, а идентификован је на основу штампаних података на опреми (картонима) фотографија на којима је поред текста „ВИДИ СЕРБИИ“ (призори из Србије) одштампано „И. В. Громанн“ и „рус. фот“. Претпоставља се да је као фотограф пратио Черњајева у Српско-турском рату 1876. године. На сачуваним фотографија углавном се виде војни биваци, утврђења, официри и војници удаљених од ратних попришта. Снимци су углавном статични, а највећа драма постигнута је на неколико слика са рањеницима, у превијалиштима и црквеној порти (препознаје се порта Вазнесенске цркве у Београду).

Громан је први на територији Србије систематски фотографисао Београд – тргове и улице, јавне зграде, болнице, затим околину Тимока и Мораве и друга места и пределе. Фотографије су изврсно кадриране, са осећајем за класичну композицију, технички су беспрекорне, урађене у смеђем тону, и врло добро су очуване с обзиром на време настанка. Поред несумњиве културно-историјске вредности, остају драгоцене за сам медиј фотографије као значајни примери екстеријерне фотографије – градских ведута или пејзажа – па би се у њима могли тражити и извори могућих утицаја на екстеријерна дела неких каснијих српских фотографа.

Истраживања[уреди]

Заслуга за прво озбиљно вредновање опуса фотографа, или трговца, Громана, и истицање његовог значаја за српску друштвену историју, историју архитектуре и српску фотографију припада др Дивни Ђурић-Замоло. Касније су се његовим делом бавили Бранибор Дебељковић, Миланка Тодић, Марина Зековић и Желимир Новаковић. Сачувано је 140 фотографија на албуминском папиру, величине 22 х 16 цм, а налазе се у збиркама Музеја града Београда и Војног музеја у Београду.

Извори[уреди]

  1. „Photography: Serbia“, Milanka Todić

Литература[уреди]

  • Дивна Ђурић-Замоло, „Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића“, Годишњак града Београда XIV, Београд, 1967, 141-167;
  • Бранибор Дебељковић, Стара српска фотографија, Београд, 1977;
  • Желимир Новаковић, „Изгледи Србије“ И. В. Громана, Громанов албум фотографија 1876–1878, компакт-диск. Музеј града Београд, 2003, стр. 4–16.
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.